Evropa „guta” ruski gas

„Nas niko neće ucenjivati, niti ćemo pasti na kolena”, zarekao se austrijski kancelar Karl Nehamer na prvu vest da bi koliko od danas država koja je 98 odsto gasa na domaćem tržištu nabavljala iz Rusije, mogla ostati bez tog energenta.

Da li je „Gasprom” zaista spreman da ostvari svoje prošlonedeljno upozorenje, i Austriju već ovih dana pred nastupajuću zimu ostavi bez gasa, ostaje da se vidi. Izvesno je ipak da cena prirodnog gasa na evropskim energetskim berzama, osetno raste od 13. novembra, kada je arbitražni sud Međunarodne privredne komore (MPK), presudio u korist austrijskog OMV-a, a protiv „Gasproma”. Tom presudom, a povodom tužbe OMV-a za neredovno „Gaspromovo” snabdevanje Nemačke tokom 2022, arbitraža je ruskom energogigantu razrezala globu od oko 230 miliona evra.

Već sledećeg dana OMV je objavio nameru da tu sumu odmah namiri od „Gasproma” tako što neće platiti sledeći mesečni račun za pristigli sibirski gas u vrednosti oko 213 miliona evra, koji inače obično stiže oko 20. u mesecu.

Na tu najavu OMV-a „ Gasprom” je upozorio da bi, u tom slučaju, mogao i prekinuti snabdevanje Austrije. Rusija i Austrija inače energetski sarađuju još od 1968. godine: koliko 2018. zvanični Beč potpisao je dugoročni sporazum o nabavci gasa sa „ Gaspromom” koji važi do 2040. godine.

U međuvremenu, evropskim energetskim berzama „samo je trebala” ova preteća kavga između OMV-a i „Gasproma”. Uprkos najnovijoj ponosnoj objavi predsednike Evropske komisije Ursule fon der Lajen da je EU prevazišla energetsku krizu, jer su njena gasna skladišta puna (93 odsto), evropske energetske berze već danima su u stanju povišene nelagode. I to najpre zbog zabrinjavajućih meteoroloških najava da bi zima na pragu mogla biti daleko hladnija od prethodne. Zatim, zbog vesti da Evropljani već 10 dana zaredom posežu u evropska gasna skladišta, kao i zbog utiska da „alternativni izvori snabdevanja” iz Norveške, Amerike, Azerbejdžana u ovom trenutku nisu baš na „izvolite”. Berzansko rešenje ovakvih nedoumica „papreno” je jednostavno. Naime, cena prirodnog gasa u Evropi prošlog petka je porasla za 2,7 odsto, odnosno na 47,49 evra za megavat-sat, i od tada se kreće oko najviših vrednosti u poslednjih godinu dana.

Evropske energoberze su pred nizom, po cenu gasa, nezgodnih nedoumica. Na primer: koliko daleko bi „Gasprom” (danas pokriva oko osam odsto potreba EU) bio spreman da ide. Jedinim preostalim kopnenim gasovodom u funkciji, onim preko Ukrajine, „Gasprom” dnevno isporučuje oko 38 miliona kubnih metara gasa. Da li bi Kijev, donedavno odlučan da od 1. januara iduće godine prekine dotok sibirskog gasa preko svoje teritorije, možda ipak iz raznih razloga mogao promeniti to mišljenje?

Bilo kako bilo, „Gaspromovo” snabdevanje Slovačke i Češke ovih dana nastavljeno je uobičajenim tokom, količinama gasa koje su prodavane i do sada, dok je Mađarska nešto snizila nabavku. Što se Austrije tiče, „Gasprom” to radi postepeno: koliko u nedelju, na gasnu razdelnicu u Baumgartenu stiglo je 17 odsto manje gasa nego što je stizalo pre presude MPK, dok je u ponedeljak došla trećina od planirane isporuke od 22,3 miliona kubnih metara.

Šta će sada biti sa ruskim prirodnim gasom koji inače od oktobra pristiže u osetno većim količinama do određenih evropskih gasnih razdelnica, ali po novom ne ide dalje za Austriju? Na berzama se naslućuje da taj sibirski gas neće ostati za „domaću upotrebu”, već da se prodaje u komšiluku. Zašto?

„Drugi kupuju sibirski gas zato što u Evropi još postoji ’veliko interesovanje’ za ruski gas”, preneo je Rojters izjavu predstavnika slovačke državne energetske firme SPP. Britanska agencija pri tom dodaje: „Izvor upoznat sa snabdevanjem ruskog gasa u Evropi rekao je da je gas i dalje jeftiniji iz Rusije nego iz mnogih drugih izvora, tako da su austrijske količine brzo preprodate.” Šta bi o ovome mogao da misli Brisel, neizvesno je.

U međuvremenu, sudbina ruskog tečnog gasa (LNG), koji još stiže na pretovar u vodeće luke Belgije, Francuske i Španije, više je nego interesantna, posebno s obzirom na odlučnost Brisela da EU odbije od sibirskih energenata.

Naime, u drugu najjaču ekonomiju EU ‒ Francusku, stiglo je ove godine više ruskog LNG, nego bilo koje prethodne, od 2018, kada je uspostavljeno to snabdevanje, navodi Blumberg. Neizvesno je pri tom koliko tog ruskog LNG troše u Francuskoj, budući da pored francuskog „Totala” sa ruskim snabdevačima dugoročne ugovore imaju i druge evropske firme. Među njima i nemačka kompanija SEFE, registrovana u Berlinu.