Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Министарка науке: Стручност Емила Божина је велики допринос Институту за физику и српској науци

Министарка науке: Стручност Емила Божина је велики допринос Институту за физику и српској науци
(Фото Б. Џодан/ИПБ/промо)

Један од водећих светских истраживача у области физике чврстог стања, др Емил Божин, враћа се у Србију захваљујући пројекту вредном 2,5 милиона евра у оквиру европског програма ЕРА Chairs, и тим поводом је данас, на Институту за физику, одржан сусрет са новинарима.

Присутнима су се, поред Божина, обратили и министарка за науку, технолошки развој и иновације Јелена Беговић, директор Инсититута за физику Александар Богојевић и доктор Ненад Лазаревић. Беговић је упутила честитке Институту за физику на томе што се врхунски научни кадар враћа у земљу захваљујући европском програму ЕРА Ћаирс. „Посебно бих истакла значај тога што ће се кроз овај пројекат у Србију вратити један од водећих светских стручњака у области чврстог стања. Његово импресивно научно искуство, стечено на Универзитету Мичиген, Колумбија универзитету и Националној лабораторији Брукхејвен, представља непроцењив допринос како за Институт, тако и за читаву српску науку”, оценила је Беговић пожелевши добродошлицу Божину, преноси Танјуг.

Према њеним речима ЕРА Ћаирс је изузетно конкурентан инструмент програма Хоризон Еуропе, а успех Института за физику на позивима Хоризон ЕУ доказују да домаћа научна заједница може „да парира најбољим истраживачима из Европе”.

„Овај пројекат не само да ће значајно ојачати капацитете Института, већ и поставити Србију на мапу водећих истраживања у области квантних материјала”, нагласила је Беговић. Беговић је, на крају свог обраћања, закључила да се резултати пројекта неће ограничити само на „научна сазнања”.

„Веома је значајно да ће кроз овај пројекат бити обезбеђена обука истраживача из Србије, региона Западног Балкана и Југоисточне Европе, што ће додатно учврстити позицију Института за физику као центра за изврсности у европском истраживачком простору”, казала је Беговић.

Директор Института за физику Александар Богојевић напоменуо је да пројекти ЕРЦ грант докторке Магдалене Ђорђевић, ЕРЦ грант доктора Јакше Вучичевића и ТWИННИНГ пројекат којим руководи Душан Арсеновић показују да наука није само потрошач већ и „кључни замајац индустријског раста и друштвеног оснажења”.

„Основна улога Института за физику је повратак талената из иностранства, откривање и неговање талената међу младима, као и запошљавање за добробит наше науке, привреде и ширег друштва”, рекао је Богојевић.

Он је истакао да су ти пројекти, као и пројекат Божина којим руководи доктор Лазаревић „довели до повратка врхунских стручњака из дијаспоре”. „Сада са пројектом ЕРА Ћаирс по први пут враћамо читаву једну научну породицу из националног института у САД - у у национални институт у Србији”, рекао је Богојевић.

Доктор Лазаревић је истакао задовољство што је пројекат ЕРА Ћаирс „омогућио повратак стручњака са којим сарађују више од 15 година”. „Овај пројекат има за циљ оснаживање капацитета који недостају, а који смо ми у стратешком развоју центра препознали.

Овим чином желели бисмо да подстакнемо младе истраживаче и докторе да се пријављују на различите европске пројекте”, рекао је Лазаревић. Божин је, између осталог, изразио захвалност Европској комисији која је финансирала пројекат „који отвара нове перспективе и мотивише младе научнике да остану у Србији или се у њу врате”. „Додатно смо мотивисани да се вратимо у земљу с обзиром на то што постоји велики број младих људи који су заинтересовани за пројекат. Уверен сам да ће побољшавање саме инфраструктуре у Србији у Институту, и сарадња са водећим стручњацима, допринети бољем умрежавању српске науке”, рекао је Божин истакавши значај тог пројекта за унапређење научних капацитета Института за физику.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.