Катастар непокретности и реституција

Наследници национализованих непокретности с правом су незадовољни због начина и спорости којом се власницима враћа национализована имовина и дају обештећења за експроприсану имовину. На доношење закона чекало се 10 година. Приоритет је распродаја друштвене имовине. Део те имовине био је национализован, што је додатно искомпликовало натуралну реституцију. Многе непокретности претрпеле су доградњу, а неки објекти су урушени због небриге.

Поред неправде учињене национализацијом, спровођена је и експропријација грађевинског и пољопривредног земљишта, па су непокретности одузимане по вишеструко нижим ценама од тржишних. Зато није мали број оних који су одбили да приме понижавајући износ накнаде.

Закон о враћању одузете имовине и обештећењу донет је 2011. године и грађани су очекивали да ће бити много праведнији. Изгледа да је држава максимално заштитила себе, на штету грађана.

У складу с донетим законом, пред Агенцијом за реституцију (Подручна јединица Крагујевац) покренуо сам 2014. године поступак за враћање више подржављених катастарских парцела, укључујући и пословно-стамбени објекат који се ту налазио, површине 307 квадратних метара, на плацу од 1.647 квадратних метара, све на КО Јасика – Општина Крушевац. Током спровођења овог поступка, на захтев Агенције за реституцију, надлежна Служба за катастар непокретности Крушевац доставила је изводе из листа непокретности КО Јасика, али су површине катастарских парцела бесправно промењене и нису биле сагласне са стварним површинама из правоснажних судских решења.

Због таквог поступања Службе за катастар непокретности Крушевац, одговарајући поступак пред Агенцијом за реституцију је прекинут 2019. године, док се подаци о површинама катастарских парцела не усагласе с правоснажним судским решењима, што катастар непокретности до данас није учинио, па је незаконитим поступањем за већ више од 10 година одложио, односно онемогућио повраћај одузетих непокретности које ми припадају.

Да би се ово могло исправно разумети, напомињем да је још давне 1988. Служба за катастар непокретности Крушевац својим актом, као ненадлежан орган и потпуно незаконито променила и смањила површине предметних катастарских парцела. Њихов незаконити акт поништила је Републичка геодетска управа, као другостепени орган наредне 1989. године, утврђујући да су учињене битне повреде поступка, да су површине катастарских парцела смањене без сагласности власника и његовог присуства и да је реч о материји из надлежности редовног суда.

Исти став заузело је и Општинско јавно правобранилаштво Крушевца, које се својим актом нешто касније изјаснило да није сагласно да промене површина врши катастар, пре расправљања овог питања од стране редовног суда, јер је у питању померање граница, односно измена површина катастарских парцела, што је у судској надлежности, имајући у виду да се дира у већ стечена стварна права. Служба за катастар непокретности Крушевац није поступила по решењу другостепеног органа и ставу Општинског јавног правобранилаштва, већ је грубо кршећи закон, 1994. године одлучила да о том питању више не расправља.

Моја „борба” са Службом за катастар непокретности траје већ дуже од три деценије, с јединим циљем да се изборим за поштовање закона и своја права.

Како онда уопште наставити поступак реституције?

У међувремену, објекат на једној од катастарских парцела се урушио, као и два стана у његовом саставу, па је тако нанета још једна велика штета, а две катастарске парцеле неовлашћено су заузете и на њима је подигнут објекат, што само додатно компликује реституцију.

До сада сам се обраћао редовним правним средствима и подносио приговоре катастру непокретности Крушевац, жалбу и ургенцију РГЗ, молбу Општинском јавном правобранилаштву Крушевац, послао три притужбе заштитнику грађана, писмено се обраћао директору катастра у Крушевцу, директору РГЗ и директору Агенције за реституцију, све са циљем да се отклоне незаконитости у раду катастра непокретности Крушевац и настави поступак реституције. Нажалост, без резултата.

Постоји ли уопште орган или институција која може да помогне?

Можда ће ово писмо утицати на нечију савест и иницирати могуће решење. Имам 91 годину и с правом очекујем да после вишедеценијских напора у решавању спорних питања с Катастром непокретности Крушевац, за живота остварим своја права кроз поступак реституције.

Радомир Вуковић,
Београд