Зашто је Маск прави победник избора
У ретроспективи, 2016. година није била само почетак периода велике транзиције из старог у нови поредак. Трампова победа уз подршку мрежа – пре свега „Твитера” – иако је против себе имао готово све медије (осим Фокса), није само промена канала комуникације. То је промена наратива, промена кључних играча и промена унутар елите. Нови технолошки могули ушли су у политику подржавајући једну или другу страну. Кембриџ аналитика спада у ране радове хаковања система – сада је реч о транзицији у нови систем.
Све је започело као пукотина у информационом простору, буђење свести да свет какав смо познавали – стабилан, заснован на чињеницама, подупрт „доказима” – постаје променљив и отворенији за различите перспективе. Наравно, изазови које сада видимо – уз појаве као што су манипулације и дезинформације – део су промена кроз које пролазимо јер живимо у свету у којем су границе наратива порозније него икад. Информациони хаос који нас окружује значи да се свако може укључити у креирање приче, а не само неколицина. То је тријумф постмодерне над модерном.
Прошло је тачно осам година откако смо схватили да постоје невидљиве струје које обликују јавно мњење. У време председничких избора у САД 2016. године, многи су први пут уочили пресудан утицај који технолошке иновације имају на политику. Овај догађај покренуо је епоху у којој се шире могућности за гласове свих врста, било да долазе од професионалних медија или појединаца с различитим ставовима.
Брегзит и Трампова победа 2016. показали су моћ мрежа, које су понизиле и класичне медије и политички естаблишмент. То је била „велика диструпција” промене система из модерне у хајтек постмодерну, а не само долазак мрежа или технолошких иновација. То је нови систем функционисања, нова филозофија пословања, нови политички систем у којем се ствари мењају великом брзином.
Оно што је некад било ексклузивно подручје за професионалне медије и политички естаблишмент, сада је отворено за ширу заједницу или, прецизније, за групе које су до сада биле на маргини и које уз помоћ мрежа, али и новца, постају кључни играчи. Друштвене мреже, упркос свим својим недостацима, постале су мејнстрим медији, где већина света добија своје информације, шале, мимове и новости. Интернет култура је данас стварна култура, а ово је простор у којем се битке добијају и губе још пре него што неко уопште изађе на гласање. Колико год то делује као рај за манипулације и дезинформације, то је и простор да се чује и глас обичног човека.
Нови медијски пејзаж пружа свима прилику да постану део наратива. Истина, овај процес долази с изазовима – алгоритми фаворизују један глас над другим, а профитни интереси неких платформи утичу на то шта видимо. Али, наша прилика лежи у чињеници да никада нисмо имали толико начина да комуницирамо, изазивамо и колективно делимо приче.
Ово је нова реалност у којој доминирају нови играчи, а нове технологије и нови новац нашли су пут ка политици на начине какви нису постојали у прошлости. Традиционални медији и „стари новац” могу само да посматрају са стране, неретко бунтовни, док свет нарације и моћи трансформишу они који до јуче нису имали приступ коридорима моћи. Технологија и нове платформе омогућиле су преокрет у односима снага: независни медији, инфлуенсери, стартапи и нови типови инвеститора сада имају већи новац и већи маневарски простор него икад. Тамо где су некад доминирале уредничке одлуке великих медијских кућа, данас се информације шире брзином коју диктирају алгоритми и утицајне групе на мрежама.
То значи да играчи као Маск, Закерберг или Безос преко технолошких платформи господаре и политиком. Кад су се они 2020. окренули против Трампа, који је био цензурисан од мејнстрим медија, показали су своју моћ. Сада је Маск улетео у предизборну кампању као главни Трампов савезник, Закерберг им није правио проблем, а Безос је блокирао свој медиј да подржи Камалу у финишу трке. Тако је највећи победник ових избора хајтек олигархија и сам Илон Маск, који је у „коалицији” с Трампом. Већ видимо да Маск и Трамп заједно „преговарају” са Зеленским о условима мира у Украјини. Маск није само најбогатији човек на планети и власник мреже која је Трампу донела победу, већ је и репрезент моћних хајтек компанија и војноиндустријског лобијa, чији је део јер је власник и приватне Насе (Спeјсекс). Он је само „бренд” који одсликава како је хајтек картел постао кључни политички фактор.
Политички аналитичар
Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


