Могућа привремена обустава рада УБ

Универзитет у Београду (УБ) инсистира на томе да се пре евентуалне имплементације најављених законодавних, организационих и системских промена у области високог образовања спроведе најшира стручна и јавна расправа како би се избегле далекосежне негативне последице по домаће високошколске установе, али и друштво у целини. УБ не одступа од става да из скупштинске процедуре треба да се повуче предложена допуна Закона о високом образовању, којом се страним универзитетима омогућава долазак и пословање у Србији мимо процедура које важе за све наше државне и приватне факултете. Усвајањем и применом те одредбе „урушили би се темељи националног система високог образовања”, напомиње се у обавештењу за јавност које је УБ објавио јуче, након проширеног ректорског колегијума. На том састанку се расправљало о законском решењу које је већ прошло скупштински Одбор за образовање и уврштено је у дневни ред заседања Народне скупштине, које почиње у понедељак 25. новембра.

– Предлог закона о допуни Закона о високом образовању садржи суштинске недостатке који га чине неприхватљивим. Разлози на којима почива предложена допуна нису легитимни и сврсисходни и не могу се оправдати са становишта интереса и вредности образовног система наше државе – констатује се у саопштењу које потписује проф. др Владан Ђокић, ректор УБ.

Наш најстарији и највећи универзитет напомиње и аргументује да није против конкуренције, већ против неједнаких услова и неоправданог привилеговања страних универзитета науштрб институција од националног и историјског значаја. – Уколико се не уваже наши аргументовани захтеви, бићемо принуђени да предузмемо одговарајуће мере које, између осталог, могу подразумевати и привремену обуставу рада – обавестио је УБ представнике државе и јавност.

Увођењем новог члана 52а у закон којим се уређује високо образовање, страни универзитети се, сматра УБ, недвосмислено привилегују потписивањем споразума и добијањем дозволе за рад од Министарства просвете без поступка акредитације.

– На тај начин се девалвира не само рад Националног тела за акредитацију и обезбеђивање квалитета у високом образовању већ се и сви универзитети у Србији (и државни и приватни) доводе у изразито неравноправан положај. Не треба сметнути с ума да су трошкови акредитације веома високи, тако да сваки циклус акредитације представља тежак удар на буџете факултета. Најављено субвенционисање страних универзитета – ослобађање процеса акредитације у Србији, као и субвенционисање студената, насупрот дугогодишњем недовољном улагању у високо образовање, примери су дискриминаторног поступања којим се доводи у питање уставност предложених допуна, али је и потенцијални генератор класних и социјалних неједнакости у друштву – аргументује руководство УБ.

У образложењу предлога измене закона се, подсећају, наводи да је разлог за увођење новина интересовање престижних светских универзитета да отворе испоставе у Србији. УБ поставља питање који је критеријум престижности, ако се има у виду да се два српска универзитета, Универзитет у Београду и Универзитет у Новом Саду, налазе у првих два до три одсто на Шангајској листи. Поред тога, у појединим научним областима високо се рангирају и Универзитет у Нишу и Универзитет у Крагујевцу. Да ли то значи да ће универзитети који долазе у Србију бити боље рангирани од наших универзитета, УБ тражи да надлежни прецизирају.

– Наглашавамо да је предлог ушао у скупштинску процедуру на нетранспарентан начин, уз заобилажење Радне групе за израду измена и допуна Закона о високом образовању, и то у току њеног озбиљног рада на новелирању овог системског закона. Стога, о допуни која суштински тангира читав систем високог образовања нису имали прилике да се претходно изјасне Радна група, Конференција универзитета Србије и остали чланови академске заједнице, што сматрамо неприхватљивим – указује руководство УБ.

Изразило је и спремност да кроз поменуту радну групу учествује у преобликовању предложене законске одредбе да би се отклонили њени суштински недостаци, а подсетило је и на низ проблема у финансирању државних високошколских установа. Ту су материјални трошкови које је држава обавезна да исплаћује факултетима, а финансира их у износу који, по правилу, не прелази четвртину укупних трошкова, што је далеко испод њеног прописаног сразмерног учешћа, напомиње руководство УБ. Наводи и да многи факултети раде у неадекватним објектима и са дотрајалом опремом, те да су принуђени да из сопствених прихода улажу у развој науке и истраживања и намиривање основних материјалних трошкова. Напомињу и да је и даље нерешено питање непримерене цене рада на факултетима, која је нижа него у основним и средњим школама.

– Универзитет у Београду снажно апелује на Владу Србије да уредно и у складу са законом и другим прописима измирује материјалне трошкове високошколских установа и изједначи цену рада у високом образовању са основним и средњим. Тиме би се значајно допринело стварању услова за достојанственије обављање наше професије, али би се и мотивисали најбољи кадрови да своју каријеру граде у високошколским установама. Молимо да се не заборави – од квалитета запослених наставника умногоме зависи резултат образовног процеса – указује УБ.

Скрећу пажњу и да увођење Система за припрему, извршење, рачуноводство и извештавање (СПИРИ), који ће како кажу у огромној мери променити начин функционисања високошколских установа у сфери финансијског пословања, и поред апела ректора седам државних универзитета, који су се писаним путем обратили са захтевом за одлагање његове примене због бројних техничких проблема и неприпремљености представља велики терет за академску заједницу. Рок за обучавање и прилагођавање за коришћење система СПИРИ, до јануара наредне године, УБ оцењује непримерено кратким и захтева да се тај рок одложи. Универзитет у Београду напомиње и да се не противи организационо-техничким новинама, али сматра да се оне морају уводити на адекватан начин, уз одговарајућу припрему, обуку и усклађивање свих учесника у овом сложеном процесу, а након системског решавања питања финансирања високог образовања у Републици Србији.