Moguća privremena obustava rada UB

Univerzitet u Beogradu (UB) insistira na tome da se pre eventualne implementacije najavljenih zakonodavnih, organizacionih i sistemskih promena u oblasti visokog obrazovanja sprovede najšira stručna i javna rasprava kako bi se izbegle dalekosežne negativne posledice po domaće visokoškolske ustanove, ali i društvo u celini. UB ne odstupa od stava da iz skupštinske procedure treba da se povuče predložena dopuna Zakona o visokom obrazovanju, kojom se stranim univerzitetima omogućava dolazak i poslovanje u Srbiji mimo procedura koje važe za sve naše državne i privatne fakultete. Usvajanjem i primenom te odredbe „urušili bi se temelji nacionalnog sistema visokog obrazovanja”, napominje se u obaveštenju za javnost koje je UB objavio juče, nakon proširenog rektorskog kolegijuma. Na tom sastanku se raspravljalo o zakonskom rešenju koje je već prošlo skupštinski Odbor za obrazovanje i uvršteno je u dnevni red zasedanja Narodne skupštine, koje počinje u ponedeljak 25. novembra.

– Predlog zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju sadrži suštinske nedostatke koji ga čine neprihvatljivim. Razlozi na kojima počiva predložena dopuna nisu legitimni i svrsishodni i ne mogu se opravdati sa stanovišta interesa i vrednosti obrazovnog sistema naše države – konstatuje se u saopštenju koje potpisuje prof. dr Vladan Đokić, rektor UB.

Naš najstariji i najveći univerzitet napominje i argumentuje da nije protiv konkurencije, već protiv nejednakih uslova i neopravdanog privilegovanja stranih univerziteta nauštrb institucija od nacionalnog i istorijskog značaja. – Ukoliko se ne uvaže naši argumentovani zahtevi, bićemo prinuđeni da preduzmemo odgovarajuće mere koje, između ostalog, mogu podrazumevati i privremenu obustavu rada – obavestio je UB predstavnike države i javnost.

Uvođenjem novog člana 52a u zakon kojim se uređuje visoko obrazovanje, strani univerziteti se, smatra UB, nedvosmisleno privileguju potpisivanjem sporazuma i dobijanjem dozvole za rad od Ministarstva prosvete bez postupka akreditacije.

– Na taj način se devalvira ne samo rad Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju već se i svi univerziteti u Srbiji (i državni i privatni) dovode u izrazito neravnopravan položaj. Ne treba smetnuti s uma da su troškovi akreditacije veoma visoki, tako da svaki ciklus akreditacije predstavlja težak udar na budžete fakulteta. Najavljeno subvencionisanje stranih univerziteta – oslobađanje procesa akreditacije u Srbiji, kao i subvencionisanje studenata, nasuprot dugogodišnjem nedovoljnom ulaganju u visoko obrazovanje, primeri su diskriminatornog postupanja kojim se dovodi u pitanje ustavnost predloženih dopuna, ali je i potencijalni generator klasnih i socijalnih nejednakosti u društvu – argumentuje rukovodstvo UB.

U obrazloženju predloga izmene zakona se, podsećaju, navodi da je razlog za uvođenje novina interesovanje prestižnih svetskih univerziteta da otvore ispostave u Srbiji. UB postavlja pitanje koji je kriterijum prestižnosti, ako se ima u vidu da se dva srpska univerziteta, Univerzitet u Beogradu i Univerzitet u Novom Sadu, nalaze u prvih dva do tri odsto na Šangajskoj listi. Pored toga, u pojedinim naučnim oblastima visoko se rangiraju i Univerzitet u Nišu i Univerzitet u Kragujevcu. Da li to znači da će univerziteti koji dolaze u Srbiju biti bolje rangirani od naših univerziteta, UB traži da nadležni preciziraju.

– Naglašavamo da je predlog ušao u skupštinsku proceduru na netransparentan način, uz zaobilaženje Radne grupe za izradu izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, i to u toku njenog ozbiljnog rada na noveliranju ovog sistemskog zakona. Stoga, o dopuni koja suštinski tangira čitav sistem visokog obrazovanja nisu imali prilike da se prethodno izjasne Radna grupa, Konferencija univerziteta Srbije i ostali članovi akademske zajednice, što smatramo neprihvatljivim – ukazuje rukovodstvo UB.

Izrazilo je i spremnost da kroz pomenutu radnu grupu učestvuje u preoblikovanju predložene zakonske odredbe da bi se otklonili njeni suštinski nedostaci, a podsetilo je i na niz problema u finansiranju državnih visokoškolskih ustanova. Tu su materijalni troškovi koje je država obavezna da isplaćuje fakultetima, a finansira ih u iznosu koji, po pravilu, ne prelazi četvrtinu ukupnih troškova, što je daleko ispod njenog propisanog srazmernog učešća, napominje rukovodstvo UB. Navodi i da mnogi fakulteti rade u neadekvatnim objektima i sa dotrajalom opremom, te da su prinuđeni da iz sopstvenih prihoda ulažu u razvoj nauke i istraživanja i namirivanje osnovnih materijalnih troškova. Napominju i da je i dalje nerešeno pitanje neprimerene cene rada na fakultetima, koja je niža nego u osnovnim i srednjim školama.

– Univerzitet u Beogradu snažno apeluje na Vladu Srbije da uredno i u skladu sa zakonom i drugim propisima izmiruje materijalne troškove visokoškolskih ustanova i izjednači cenu rada u visokom obrazovanju sa osnovnim i srednjim. Time bi se značajno doprinelo stvaranju uslova za dostojanstvenije obavljanje naše profesije, ali bi se i motivisali najbolji kadrovi da svoju karijeru grade u visokoškolskim ustanovama. Molimo da se ne zaboravi – od kvaliteta zaposlenih nastavnika umnogome zavisi rezultat obrazovnog procesa – ukazuje UB.

Skreću pažnju i da uvođenje Sistema za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje (SPIRI), koji će kako kažu u ogromnoj meri promeniti način funkcionisanja visokoškolskih ustanova u sferi finansijskog poslovanja, i pored apela rektora sedam državnih univerziteta, koji su se pisanim putem obratili sa zahtevom za odlaganje njegove primene zbog brojnih tehničkih problema i nepripremljenosti predstavlja veliki teret za akademsku zajednicu. Rok za obučavanje i prilagođavanje za korišćenje sistema SPIRI, do januara naredne godine, UB ocenjuje neprimereno kratkim i zahteva da se taj rok odloži. Univerzitet u Beogradu napominje i da se ne protivi organizaciono-tehničkim novinama, ali smatra da se one moraju uvoditi na adekvatan način, uz odgovarajuću pripremu, obuku i usklađivanje svih učesnika u ovom složenom procesu, a nakon sistemskog rešavanja pitanja finansiranja visokog obrazovanja u Republici Srbiji.