„Дејтон” поделио Дрвар на два дела

Специјално за „Политику”

Дрвар, Источни Дрвар ‒ У некада слављеном, а у прошлом рату спаљеном граду хероју у западној БиХ, крупним словима уписаном у историју СФРЈ, познатом по Титу, пећини и немачком десанту у Другом светском рату, сада су суморне слике. Овај градић, испод планине Клековаче, након Дејтонског споразума припао је Ливањском кантону у Федерацији БиХ. Дрвар се граничи са Источним Дрваром који је део Републике Срспке, а саговорници „Политике”, мештани дрварске котлине, кажу да се заправо граничи са самим собом јер су те две општине до рата чиниле једну локалну заједницу. Дејтонским мировним споразумом, 38 одсто територије предратног Дрвара припало је Источном Дрвару са седиштем у Потоцима.

У центру Дрвара порушене су или неповратно оштећене знамените и давно подигнуте зграде. Таква судбина задесила је школу, дом здравља, железничку станицу, објекте општинских служби, јавних установа и институција. На ове просторе 1995. године је стигао мир, а годину касније срушен споменик ослободиоцима и жртвама фашизма, рад вајара Маријана Коцковића. После рата у БиХ обнова није била нарочито успешна. Кантонална и федерална власт није показала довољно разумевања за ово место, али то није спречило Дрварчане да се врате. Они су први у Крајини, након завршетка рата, пожурили у своје спаљене или делимично оштећене куће. Обнову Дрвара помогли су Република Српска и Србија, која је 29. јануара 2020. године отворила текстилни погон „Јумко Врање”, где је запослено стотинак жена. На овој свечаности били су Александар Вучић, председник Србије, и Радован Вишковић, премијер Српске.

Ипак, већина од 7.000 становника, Срба повратника, живи у селима. Баве се пољопривредом, производе поврће и воће, а највише ракију, пекмез и друге прерађевине од дрењине, воћке по којој је ово подручје надалеко познато. У општинским документима уписано је да на територији Дрвара има 50.000 стабала дрењине, што је незванични рекорд у БиХ. Зато су, у новије време, овде најзначајнији „Дани дрењине”, позната туристичка манифестација која окупља хиљаде учесника и посетилаца. Одржава се сваке године у октобру, на платоу испод Титове пећине, коју је пре рата, заједно са осталим знаменитостима, годишње посећивало 200.000 туриста. Сада је та бројка спала на 15.000 туриста годишње.

„Верујемо да се овај симбол антифашистичке борбе и даље може туристички експлоатисати и да нас може промовисати у бољем светлу”, каже Душица Рунић, начелница Дрвара, града који је пре рата имао 16.700 становника.

Општина Источни Дрвар смештена је у идиличној оази природе, међу планинама Клековача и Луњевача, на надморској висини од хиљаду метара, јединствена по ендемичним врстама биља и планинској клими. Чине је насеља Доња и Горња Увала, Шкрбићи, Ресановача, Хуријева Коса и Потоци. Са Рибником Источни Дрвар повезан је широким асфалтним путем, али је зато пут, дужине 30 километара, до Дрвара у Федерацији БиХ, тек половично асфалтирана. Федерална деоница је макадамска, али то не спречава сарадњу две локалне заједнице које се обострано помажу.

„Жеља нам је да покренемо туристички точак, да привучемо госте и инвеститоре како бисмо што пре оснажили општину Источни Дрвар, која има статус изразито неразвијене. У току је процедура парцелације плацева за викендашко насеље. Почетна цена је 1,5 евра по квадрату”, каже Милка Иванковић, начелница Источног Дрвара. Она подсећа да је за ову малу општину са великим шумским богатством од кључне важности помоћ и подршка владе и осталих институција Републике Српске. Овде су, подсећа, претходних година такође изградили или адаптирали електромрежу, телекомуникационе објекте, функционалну зграду управе, споменик погинулим борцима ослободилачких ратова, породичне куће у дрварским повратничким насељима. У Источном Дрвару као веома важно наглашавају формирање урбаног појаса са саобраћајницама и другом инфраструктуром.

Жене победиле на изборима

У Дрвару (Федерација БиХ) и Источном Дрвару (Република Српска) на октобарским локалним изборима победиле су жене, кандидаткиње СНСД-а Милорада Додика. За начелника Источног Дрвара највише гласова добила је Милка Иванковић испред Душка Агића (Уједињена Српска) и Милоша Лукача независног кандидата. Душица Рунић је у Дрвару добила највише гласова, победивши Петра Пећанца, кандидата Српске напредне странке.