Неке компаније дају посао, а неке донације

Од 1. новембра 2000. године, када је почела са радом прва у низу сигурних кућа у оквиру Саветовалишта против насиља у породици, у њима је збринуто неколико хиљада штићеница, међу којима су се налазиле и веома образоване жене са факултетима, докторатима, чак и са научним звањима. Међутим, већина жена имала је ниже образовање, чији је просек и испод средње стручне спреме, због чега нису биле конкурентне на тржишту рада или су годинама биле незапослене и у зависном односу према насилнику. Знајући да је запошљавање једина „виза” за бољу будућност ових жена и њихове деце, која им омогућава излазак из зачараног круга насиља, саветовалиште већ годинама обезбеђује корисницама сигурних кућа похађање разних курсева, како би имале веће шансе за запослење и успеле да се финансијски осамостале.

„Већина жена била је незапослена или економски зависна од насилника или злостављача, и то је био одговор на питање зашто су годинама трпеле насиље. Због тога ми већ годинама сарађујемо са компанијама које запошљавају наше штићенице, а највећи број жена из Сигурне женске куће запослило је ’Дунав осигурање’ и компанија ’Штарк’. Помоћ им пружају и разна приватна предузећа и мале предузетничке фирме, а ових дана преговарамо са компанијом ’Икеа’ око запошљавања наших штићеница. Запослење је највећа шанса за излазак из круга насиља и наставак достојанственог живота, који подразумева економску  независност. Док су живеле са насилником, ту прилику нису имале”, наглашава Весна Станојевић, координаторка сигурних женских кућа, чији су капацитети попуњени 365 дана у години.

Она истиче да постоји неколико категорија теже запошљивих жена, а међу њима су оне које имају малу децу јасленог узраста, јер је њима потребно флексибилно радно време. Мајкама које имају децу са сметњама у развоју такође је компликовано усклађивање рада и родитељства, а теже запошљива категорија су и жене пред пензијом. Наша саговорница ипак скреће пажњу на чињеницу да је од почетка ове године убијено 25 жена и наглашава да су многе од њих годинама трпеле насиље и контактирале институције система које нису адекватно реаговале.

И Женски центар „Ужице” дуже од 25 година ради на економском оснаживању жена и познати су по својој радионици за апциклажу, тј. по прављењу нових текстилних производа од употребљаваних материјала. Бранка Виријевић из овог центра истиче да су у радионици запослене жене са инвалидитетом које праве цегере, играчке, пернице и друге производе од старих материјала, а потом их продају и приходе користе за рад свог центра.

„Чешће имамо подршку великих компанија него локалних предузећа. Kомпаније нам помажу финансијски или тако што донирају своја радна одела, па ми од тог материјала правимо нове производе. Тако смо од униформи радника ’Ер Србија’, ’Бош’ и ’Златиборац’ креирали нове производе и продавали их. Оно што нам недостаје јесте дугорочна сарадња са компанијама које би нам омогућиле да радимо у континуитету, запошљавамо више жена и пружамо више услуга нашим корисницама”, каже наша саговорница.

Бојана Савановић, из компаније „Вега ИТ”, каже да се, осим финансијске подршке, труде да помогну женским организацијама кроз развој софтверских решења. У оквиру пројекта „Програмери за грађане” донирали су осам софтверских решења „СОС женском центру”, „Путевима жена”, „Женској иницијативи”, „Оброку за породицу 3М”, ИРИДИ, „Атини”, Женском удружењу колубарског округа и организацији „Слобода нема цену”, које су активне у решавању различитих друштвених проблема – попут насиља над женама и трговине људима, чије су жртве углавном жене и деца. Идеја компаније била је да кроз креацију софтверских решења пруже допринос дугорочном унапређењу рада ових организација, као и да омогуће већем броју жена да учествује у активностима компаније.