Влада одустала од предлога о доласку страних универзитета

Пред скупштински пленум неће стићи предвиђена допуна Закона о високом образовању – пета од 55 тачака дневног реда заседања Народне скупштине, које почиње у понедељак, биће прецртана. Извршна власт се предомислила и према најавама премијера Милоша Вучевића повући ће из процедуре свој предлог да се закон којим се уређује високо образовање допуни чланом 52а којим се страним високошколским установама омогућава да раде у Србији мимо правила која важе за све домаће државне и приватне факултете. Премијер је јуче изјавио да ће влада данас донети одлуку о повлачењу допуне овог закона из скупштинске процедуре „због незапамћених притисака и уцена руководства универзитета”.

„Нажалост, постоје људи који не желе да наша деца студирају на страним универзитетима и да то могу у Србији, а не ван наше земље. Без обзира на све притиске, наставићемо да се боримо и наша земља ће бити земља развоја и напретка у којој ће наша деца имати могућност слободног избора да се образују тамо где желе и да остану у својој домовини”, образложио је Вучевић.

Реагујући на решеност владе да повуче предложену допуну закона којим се уређује високо образовање, председник Александар Вучић изјавио је да је очајан због такве одлуке и да жели да о томе разговара.

„Знам шта су притисци, знам шта су уцене. Никада не би да прихвате конкуренцију ни да нам деца остају овде уместо што иду у иностранство”, казао је Вучић, наглашавајући да није могуће издржати све притиске који, како је рекао, иду и на полицију, војску и све друго. „Ако се крене са попуштањем свакоме, онда боље да не водимо земљу”, указао је председник и поручио премијеру Вучевићу да сматра да је „крајње време да се стане на пут уценама, безобразлуку и силеџијама”, пренео је Танјуг.

Предлог допуне Закона о високом образовању и у процедуралном и у суштинском смислу покренуо је лавину негодовања наших најугледнијих институција високог образовања и науке, међу којима су Универзитет у Београду, Конференција универзитета Србије, Одбор за високо образовање Српске академије наука и уметности... Њихова је једногласна оцена да би предложена новина, уколико би била и озваничена, урушила темеље националног система високог образовања. Супротстављајући се томе наш најстарији и највећи универзитет је први пут званичним обавештењем предочио представницима државе и јавности да је спреман и да привремено обустави рад. Инсистирао је да се без претходно спроведене најшире стручне и јавне расправе не уводе најављене промене које суштински тангирају читав систем високог образовања како би се избегле далекосежне негативне последице. Те промене, сведене у један члан који, ипак, одлуком владе, а по најави премијера неће сад бити дописан, налажу да страни универзитети могу код нас да отварају своја представништва на основу потписаног споразума с Министарством просвете које би им давало дозволу за рад у Србији. Као једини услов наведено је да инострани факултети морају бити акредитовани у државама из којих потичу као и програми за основне, мастер и докторске академске студије које би код нас реализовали. По тим програмима би наши студенти стицали стране дипломе, а њихове школарине и друге трошкове студирања би, како је предвиђено предлогом, могли да се финансирају из нашег републичког буџета. Томе се апсолутно успротивила академска заједница упорно напомињући да није против конкуренције, као што јој се спочитава да јесте, него да се оштро противи неједнаким условима и неоправданом привилеговању страних универзитета науштрб институција од националног значаја. Апеловали су да се предложена допуна повуче и њихов апел је услишен.

Исказали су спремност да допринесу преобликовању дискутабилне законске одредбе како би се отклонили њени недостаци и притом као најспорнија питања истичу акредитацију и финансирање страних универзитета. На проширеном ректорском колегијуму, који се сматра незваничним заседањем Сената УБ, који је ванредно и сазван због ујдурме коју је изазвао предлог допуне закона, проф. др Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду и председник КОНУС-а, добио је јединствену подршку за све активности које је предузео, како је за „Политику” потврдило више декана после тог састанка. У незваничном разговору, тако сазнајемо да је из дискусије на проширеном ректорском колегијуму било јасно да нико нема ништа против доласка страних универзитета, али да академска заједница очекује да се инострани факултети акредитују по нашим правилима јер то престижним универзитетима не би смело да буде проблем, односно да се дефинише који су то престижни универзитети и по којим критеријумима, а не да остане слобода некоме да то процени. Такође, универзитет оспорава ваљаност идеје да се из државног буџета финансирају студенти страних факултета који ће стицати стране дипломе у Србији, јер не види адекватно образложење. Није јасно академском миљеу ни чему журба да се донесе законско решење коме се противе наше најважније установе високог образовања и науке, зашто се затеже ситуација уместо да се решавају бројни други нерешени проблеми, док овај, како кажу, није било потребе ни отварати.