Румуни у недељу бирају председника

БУКУРЕШТ - Румуни у недељу бирају новог председника од 13 кандидата, а највише шанси имају лидер десничарског Савеза за унију Румуна (АУР) Ђорђе Симион и премијер Марсел Чолаку, кога подржава највећа румунска странка, Социјалдемократска партија (ПСД).

У предизборном штабу своје крајње десничарске националистичке партије у главном граду Румуније, Ђорђе Симион је поздравио реизбор Доналда Трампа данима пре него што се кандидовао у председничкој трци у својој земљи, пренео је АП.

„Желео бих да Румуни осете да су лидери креатори правила, а не само они који доносе правила”, рекао је АУР новинарима у среду у Букурешту.

Основана 2019. године, његова странка наводи да се залаже за „породицу, нацију, веру и слободу”.

Симион (38), коме је забрањен улазак у Молдавију и Украјину из безбедносних разлога, оштро је демантовао „све оптужбе о било каквој вези са руским обавештајцима”.

Он је водио кампању за поновно уједињење са Молдавијом, која му је ове године обновила петогодишњу забрану уласка у земљу. Симион је у предизборном штабу своје странке назвао руског председника Владимира Путина „ратним злочинцем”, али је такође, рекао да се противи да Румунија, која је послала ракетни систем „Патриот” Украјини, настави да шаље војну помоћ тој земљи.

Чолаку је за АП рекао да има „јасан план за развијенију Румунију која никога не оставља иза себе, интерни план заснован на економском расту на инвестицијама и план за угледнију и утицајнију Румунију у иностранству”.

„Нажалост, имамо политичке лидере који оспоравају наше присуство у ЕУ и НАТО... Верујем да екстремисти морају бити политички изоловани и да их ниједна влада не узима у обзир”, додао је лидер ПСД.

Поред Чолакуа и Симиона, кључни кандидати су и Елена Ласкони из партије Унија Спасимо Румунију (УСР), бивши заменик генералног секретара НАТО Мирчеа Џоана, који се кандидовао као независни кандидат и Николае Чука, бивши генерал и премијер из Национално-либералне партије десног центра (ПНЛ), која је тренутно у напетој коалицији са ПСД-ом, преноси Танјуг.

Џоана, бивши министар спољних послова и амбасадор у САД, рекао је за АП да верује да га његово међународно искуство квалификује изнад осталих кандидата. „Мислим да политички естаблишмент у Румунији заостаје за румунским друштвом”, рекао је он.

Џоана је додао да је Румунија велика земља, стратешки изузетно релевантна за све своје партнере и савезнике, али да треба да постане истински мултирегионални играч и сила.

Елена Ласкони, бивша новинарка и лидерка УСР, рекла је за АП да жели да се отараси етикете да је Румунија корумпирана и сиромашна земља. Она је, такође, обећала да ćе дати приоритет залагању за пуно приступање Румуније шенгенском простору.

„У свим државним институцијама, политичари, корупција је највеćи проблем са којим се суочавамо. Неколико десетина политичара који се стално враћају... који покушавају да напуне своје џепове што више, али ништа не чине за народ”, истакла је она.

Ласкони је рекла да се залаже за повећање издатака за одбрану и да је подршка Украјини „да победи у рату” од суштинског значаја. Чука, 57-годишњи председник Сената и лидер ПНЛ био је премијер од краја 2021. до средине 2023. године, пренео је Ројтерс.

Он снажно подржава Украјину и прозападно је оријентисан. Дубоко је религиозан, противи се легализацији истополних бракова, као и грађанских заједница и истиче да ЕУ мора да преиспита своју миграциону политику.

Председник у Румунији има петогодишњи мандат и значајна овлашћења за доношење одлука у областима као што су национална безбедност и спољна политика. Очекује се да ниједан кандидат неће освојити већину и да ће бити одржан други круг 8. децембра. Румуни ће 1. децембра одржати и парламентарне изборе на којима ćе одредити следећу владу и премијера Румуније.