Rumuni u nedelju biraju predsednika

BUKUREŠT - Rumuni u nedelju biraju novog predsednika od 13 kandidata, a najviše šansi imaju lider desničarskog Saveza za uniju Rumuna (AUR) Đorđe Simion i premijer Marsel Čolaku, koga podržava najveća rumunska stranka, Socijaldemokratska partija (PSD).

U predizbornom štabu svoje krajnje desničarske nacionalističke partije u glavnom gradu Rumunije, Đorđe Simion je pozdravio reizbor Donalda Trampa danima pre nego što se kandidovao u predsedničkoj trci u svojoj zemlji, preneo je AP.

„Želeo bih da Rumuni osete da su lideri kreatori pravila, a ne samo oni koji donose pravila”, rekao je AUR novinarima u sredu u Bukureštu.

Osnovana 2019. godine, njegova stranka navodi da se zalaže za „porodicu, naciju, veru i slobodu”.

Simion (38), kome je zabranjen ulazak u Moldaviju i Ukrajinu iz bezbednosnih razloga, oštro je demantovao „sve optužbe o bilo kakvoj vezi sa ruskim obaveštajcima”.

On je vodio kampanju za ponovno ujedinjenje sa Moldavijom, koja mu je ove godine obnovila petogodišnju zabranu ulaska u zemlju. Simion je u predizbornom štabu svoje stranke nazvao ruskog predsednika Vladimira Putina „ratnim zločincem”, ali je takođe, rekao da se protivi da Rumunija, koja je poslala raketni sistem „Patriot” Ukrajini, nastavi da šalje vojnu pomoć toj zemlji.

Čolaku je za AP rekao da ima „jasan plan za razvijeniju Rumuniju koja nikoga ne ostavlja iza sebe, interni plan zasnovan na ekonomskom rastu na investicijama i plan za ugledniju i uticajniju Rumuniju u inostranstvu”.

„Nažalost, imamo političke lidere koji osporavaju naše prisustvo u EU i NATO... Verujem da ekstremisti moraju biti politički izolovani i da ih nijedna vlada ne uzima u obzir”, dodao je lider PSD.

Pored Čolakua i Simiona, ključni kandidati su i Elena Laskoni iz partije Unija Spasimo Rumuniju (USR), bivši zamenik generalnog sekretara NATO Mirčea Džoana, koji se kandidovao kao nezavisni kandidat i Nikolae Čuka, bivši general i premijer iz Nacionalno-liberalne partije desnog centra (PNL), koja je trenutno u napetoj koaliciji sa PSD-om, prenosi Tanjug.

Džoana, bivši ministar spoljnih poslova i ambasador u SAD, rekao je za AP da veruje da ga njegovo međunarodno iskustvo kvalifikuje iznad ostalih kandidata. „Mislim da politički establišment u Rumuniji zaostaje za rumunskim društvom”, rekao je on.

Džoana je dodao da je Rumunija velika zemlja, strateški izuzetno relevantna za sve svoje partnere i saveznike, ali da treba da postane istinski multiregionalni igrač i sila.

Elena Laskoni, bivša novinarka i liderka USR, rekla je za AP da želi da se otarasi etikete da je Rumunija korumpirana i siromašna zemlja. Ona je, takođe, obećala da će dati prioritet zalaganju za puno pristupanje Rumunije šengenskom prostoru.

„U svim državnim institucijama, političari, korupcija je najveći problem sa kojim se suočavamo. Nekoliko desetina političara koji se stalno vraćaju... koji pokušavaju da napune svoje džepove što više, ali ništa ne čine za narod”, istakla je ona.

Laskoni je rekla da se zalaže za povećanje izdataka za odbranu i da je podrška Ukrajini „da pobedi u ratu” od suštinskog značaja. Čuka, 57-godišnji predsednik Senata i lider PNL bio je premijer od kraja 2021. do sredine 2023. godine, preneo je Rojters.

On snažno podržava Ukrajinu i prozapadno je orijentisan. Duboko je religiozan, protivi se legalizaciji istopolnih brakova, kao i građanskih zajednica i ističe da EU mora da preispita svoju migracionu politiku.

Predsednik u Rumuniji ima petogodišnji mandat i značajna ovlašćenja za donošenje odluka u oblastima kao što su nacionalna bezbednost i spoljna politika. Očekuje se da nijedan kandidat neće osvojiti većinu i da će biti održan drugi krug 8. decembra. Rumuni će 1. decembra održati i parlamentarne izbore na kojima će odrediti sledeću vladu i premijera Rumunije.