Лествица и свакодневница

Нисам лингвиста, али се бавим писањем, па у ауторитете попут др Хуга Клајна и проф. Раде Стијовић гледам као „дете у лампу”. Зато ми све више сметају речи лествица и свакодневница, које се погрешно употребљавају.

Најпре лествица: често се каже да је неко себи подигао лествицу, чиме се жели рећи да је поставио себи веће захтеве. А то је погрешно: није лествица него летвица, попут оне летвице за скок увис, која се помера за неки сантиметар навише. А та летвица стоји на неким носачима који могу бити лествице, али сада није реч о томе.

Друга реч је свакодневница. То изгледа као да сваког дана добијате дневницу, а не мисли се на то већ на нешто што се стално догађа. Дакле, свакодневица, са акцентом на други слог.

Значи, летвица и свакодневица, уместо лествице и свакодневнице. Упалите неки електронски медиј и пажљиво слушајте: бар један новинар погрешно ће употребити ове речи. А оне су наша свакодневица.

Професор Никола Рацков