Човек који није Хаг

Контроверзни бизнисмен, како ми новинари, у страху од тужби, тепамо ликовима из црне хронике који су у јавности познатији по надимку него по имену, поново је у жижи интересовања јавности. Овог пута не због неког још неразјашњеног убиства или транспорта сумњиве венецуеланске робе, већ због карактеристично домаћег начина слављења.
Да појасним, било који да је повод за весеље, већина нас, што јесте-јесте, воли да претера. Волимо и када гласно одјекују народњачки стихови типа "Ја те волим, а ти ме тераш да ти перем прозоре", док границу у пићу постављамо негде између амнезије и несвести. То му дође као део српског фолклора.

Тако је, кажу, било и прошлог четвртка увече када је поменути контроверзни бизнисмен, са надимком једног холандског града који није Хаг, прослављао свој 45. рођендан. Реч је о човеку који има и других разлога за славље – на слободи је уз кауцију, иако је оптужен да је подстрекавао на убиство, а нико и не проверава изворе његовог богатства.

Славље није могло да протекне без певаљки, а ни без још једног, неизоставног дела нашег слављеничког фолклора – комшије који полицији пријављује буку. Како то обично бива у Србији, после пријаве дођу двојица "ципелића" (незванични назив за полицајце-позорнике), ауторитативно легитимишу организатора славља, куртоазно га замоле да стиша музику (јер има људи који сутра иду на посао), а онда попију по једну, "али само једну", с ногу.

По свим правилима фолклора било је и у четвртак увече, на слављу бизнисмена чији надимак није Хаг, са извесном новом нијансом у полицијском приступу. Дежурни у полицији, када су од оне патроле која попије по једну, "али само једну" с ногу, сазнали чије је славље, послали су тамо екипу интервентне бригаде, наоружану "дугим цевима". Поучена искуствима из ранијих година, када су ликови с надимцима једног народа на Космету и једне специјалне службе стране војске, а који нису Албанац и Фока, могли на весељима да раде шта им се хоће, па чак и туку "ципелиће", полиција је, по свему судећи, хтела да слањем "дугих цеви" поручи нешто дотичном бизнисмену. Рецимо: "То што си уз кауцију пуштен из затвора, то што хоћеш да легализујеш свој новац преко Агенције за приватизацију, то што је особа која се доводи с тобом у везу купила зграду Савезног МУП-а, не значи да си амнестиран од закона и да можеш да радиш шта хоћеш". Бизнисмен који није Хаг одговорио је на неизречену поруку тако што је, према тврдњи полицајаца, почео да псује и вређа, због чега је морао да преспава једну ноћ без пертли, каиша и кравате.

Изашао је наредног дана захваљујући, како каже његов бранилац, правној проницљивости једног судије. Одмах је одлучио да и он пошаље поруку онима који су претходно поруку послали њему. Исте вечери организовао је наставак славља, у истом ресторану, по истом сценарију и са истим званицама. И опет је било комшија који су пријавили буку. Једино су изостали они који попију по једну, "али само једну", с ногу.