Црногорски кофер за бољи живот

Никшић – Дуже од једног века траје сеоба Црногораца и других народа са подручја Никшића, Шавника, Плужина и других општина са севера Црне Горе. Сиромаштво, ратови, неродне године, поплаве и земљотреси на стотине породица приморало је да бољи живот потраже у неком другом крају. Србија, Америка, БиХ су биле прве станице до којих су одмах након ослобођења Никшића од Турака 1878. године стизали житељи овог града и суседних општина. Прокупље, Лесковац,  Шумадија и други крајеви дочекали су прве породице из Црне Горе. Исељавање је настављено и након Првог и Другог светског рата. Из ових и других места на стотине породица се населило у Војводини и Србији, Аргентини, Аустралији... И у новом миленијуму опет се селе Црногорци. Само у овој години из Шавника се иселило десетак породица.

Минулу деценију ни Никшић није више оно што је био. Гасе се поједине фирме, млади нова рада места и бољи живот траже у другим срединама углавном у Подгорици али и ван Црне Горе.

Прва сеоба је на сцени у општини Шавник. Ту варошицу за последњих пола века напустило је преко 5.000 житеља.

– Само у овој години десетак породица се одселило из наше општинеи много више појединаца.У последње две године од око 3.000 житеља овај крај је напустило 250 породица. Људи одлазе у потрази за бољим животом. Боље услове неки виде у другим местима у Црној Гори а неки се селе и ван њених граница, каже Будимир Радовић, саветник у општини Шавник, наглашавајући да би наредну годину у Шавнику могло дочекати око 900 становника.

Град у коме сунце у току једног дана два пута излази и залази и као ретко којем месту кроз његов центар протичу чак три најбистрије реке у Црној Гори, Бијела, Буковица и Шавник, могао би постати опустело место уколико се реализују давно донети планови и пројекти за ову варошицу. Податак да је у Шавнику 1953. године живело око 8.000 становника а сада их је тек 2.701,довољно говори о непрестаној сеоби Шавничана. Угашена привреда, сиромаштво, заборављени малобројни пољопривредници, затворени Центар за културу више су него довољан разлог да житељи овог краја потраже за живот лепше и сигурније место.

Селе се и из општине Плужине у којој живи око 4.500 становника. Све је мање посла за младе људе. Фабрика за производњу електрода је у тешкој ситуацији. Не мали број ће остати без посла. Фарма оваца на пивској Планини на Пишчу је продата. Све је мање оваца али и чобана на фарми са којом се деценијама поносила општина,али и Република .Била је то најспешнија и највећа фарма док је бројала и до 5.000 оваца, а сада их је тек 1.000.

Нових пројеката у Плужинама који би запослили већи број људи за сада нема. Рафтинг и туристичка понуда општине на реци Тари и другим местима у Националном парку који захвата подручје ове општине неће зауставити житеље Пиве одлучне да потраже бољи живот у другом крају.