Стећак који је „надвисивао” џамију

Мостар – Некропола стећака Крстине на платоу Подвележја, двадесетак километара северно од Мостара где је смештено двадесетак бошњачких села, недавно је доживела судбину сличних историјских локалитета у БиХ који су у последњих петнаестак година постали плато за изражавање националистичких фрустрација.

Наиме, стећак, висине готово три метра, није уништен, него је због свог изгледа (облик крста) с видљивог места премештен у оближњу шуму и делом уземљен. У шуми се готово и не види, док је на месту на коме је био више векова некима био превише уочљив.

Старији Мостарци, донели су нам фотографије из 2001. које сведоче да је стећак тада био у селу Свињарина, које је данас добило ново име – Смајкићево, тврдећи да га тамо више нема. Трагом те информације посетили смо Свињарину и потражили стећак – крстачу на месту где је годинама стајао, пркосио времену, али га тамо заиста није било. Премда у надлежним институцијама немају увида у ову ситуацију, мештани Свињарине и управа Месне заједнице наводе да је крст „дислоциран у оближњу шуму из техничких разлога”. Међутим, две чобанице одадоше каквој клими смета крстача, казавши да нема смисла да „крстина стоји на узвишењу јер је тако виша од суседне џамије, а ту је и спортски центар где се деца играју”.

Управо су овакви облици стећака, крстача, највише распрострањени у овом делу Херцеговине, али ова некропола није уврштена на листу националних споменика, тако да о њима нико не брине.

Занимљиво је то да су недавно у истом овом селу у Подвележју примећени „тајанствени кругови” које су мештани протумачили као посету свемираца. Томе је посвећена велика медијска пажња, док средњовековна крстача, која је однета у шуму „из техничких разлога”, нажалост, никоме није занимљива.

-----------------------------------------------------------

Крст и крупа

У књизи „Марићи у Херцеговини” Данило Марић, пишући о расељавању те породице, наводи да је она некада живела и у овом крају. Између осталог, каже да у Свињарини постоје остаци хришћанског гробља Крстине, где постоји велики крст у кога је пре педесет година ударио гром и преврнуо га. „Причали су ми сведоци да је после тога данима тукла јака крупа. Сељани се заплашише и обратише хоџи, а он ће њима: ’Крст је велик и подигнут је великим жртвама, невиним чобанима, жртвама невремена. Крст треба подићи, вратити како је и био, па ће крупа престати’. Сељани се покренуше и подигоше га и, заиста, крупа се повукла”, наводи Марић.