Приче о људима несрећне судбине

Суботица – Међународни регионални фестивал савременог позоришта „Дезире”, који траје од 19. до 24. новембра, на половини програма потврдио је своје опредељење да забележи и окупи значајан део праваца и размишљања која су присутна у данашњем театру. Претходних дана наступили су велики ансамбли попут Београдског драмског позоришта са представом „Човек слон” у режији Кокана Младеновића, или Народно позориште Сарајево са представом „Сељачка опера” у режији Андраша Урбана, и поделили сцену са студентима Академије уметности Тргу Муреш из Румуније и њиховом представом „Аритмија – Љубавна несрећа између Будимпеште и Вашархеља” у режији Жофије Мухи, уједно и њеним завршним радом на мастер студијама режије. Или са продукцијом „Фиге” из Будимпеште и представом МИЛФ, у којој двоје глумаца, али и животних партнера испитују однос двоје људи између којих постоји значајна разлика у годинама – у корист жене.

Представа Београдског драмског позоришта „Човек слон” настала је по тексту Димитрија Коканова, али је током рада са редитељем Коканом Младеновићем то била база из које је потом настајало дело. „Било је занимљиво зато што се код Кокана прво раде двонедељне импровизације на разне теме, између осталог због упознавања ансамбла, затим се уводе теме из комада, при чему се ослушкују глумачки сензибилитети, и онда, одједном се појави 47 страна текста које уз покрет морате да научите”, испричао је Александар Јанковић, који игра улогу Бивше сензације.

Озрен Грабарић, носилац главне улоге, као глумац који воли да ради текстове каже да је инсистирао да му одмах буде доступан текст. „Димитрије Коканов је написао текст у којем је било дивних монолога и међуљудских интеракција, али је редитељ тражио импровизације и настало је занимљиво ауторско партнерство. Представа се бави тешким темама одбачености и маргинализованости, а у исто време то је прича о појединцу и друштву. Кроз спољну наказност појединца, говори се о унутрашњој наказности друштва”, каже Грабарић.

Ова прича ће многима бити позната, али за сада могу само да откријем да ће у њој бити неколико људи несрећне судбине, патња, хумор, инцест и убиство – забележио је Бела Пинтер о „Сељачкој опери”, коју је написао заједно са Бенедеком Дарвашем. На српском језику постоји само у форми титла, нема превода на хрватски ни бошњачки, отуда је представа у извођењу Народног позоришта Сарајево и први превод овог дела на бошњачки језик.

„Након превода приступили смо усаглашавању са нотним партитурама јер је ово представа која се од почетка до краја пева. Уклапање делова који се римују у оригиналном тексту на мађарском језику, морали су да се римују и на бошњачком језику, што је био изазован и занимљив процес који је трајао месецима”, рекла је Ведрана Божиновић, драматург и носилац једне од главних улога у представи. Причу о малом месту где се током свадбе откривају међусобне породичне везе, инцести и убиства, редитељ Андраш Урбан поставио је у садашње време, где се на плећа младих генерација ставља терет чињења оних пре њих.