,,Болоња" против студената води с 8:1

Једна од кочница примене Болоњске декларације јесте чињеница да старе "радне" навике не могу да забораве ни професори ни студенти, сложни су представници високошколских установа. На Београдском универзитету, у јануарском испитном року, све испите је положило само 16 одсто бруцоша. Због катастрофалних резултата уместо прописаних 60 бодова, бруцоши су добили прилику да са најмање 37 поена упишу другу годину студија и пређу на буџет.
Обавезно присуство на вежбама и предавањима, једносеместрални предмети, бодовање рада током године, обимније предиспитне обавезе, растерећеније градиво, усклађивање звања са европским, издавање додатка дипломи новине су које прописује нови систем рада. Ипак, професори и даље држе предавања и по старим и по новим програмима. Из неких предмета бодују се активности које су студенти морали да испуне на предавањима и вежбама, а из неких не. Иако су вежбе обавезне, на неким високошколским установама студенти који нису похађали наставу и даље могу да добију професорске потписе уколико уплате одређену суму новца на рачун факултета.

Сви факултети Новосадског и Београдског универзитета званично су прешли на нови начин рада, а има и оних високошколских установа којима су болоњски принципи у потпуности завладали. Генерација академаца већ је стекла бечелор диплому на два београдска факултета, Архитектонском и Електротехничком, који су најдаље одмакли у примени новог начина рада. Професор др Миодраг Поповић, декан ЕТФ-а, не сматра да ће савремени планови и програми њиховим студентима још више отворити врата установа у иностранству.

– Инжењери који су се школовали на нашем факултету увек су добродошли у иностранству. Могли су да упишу последипломске студије и да раде на Западу, јер се тамо не гледа шта пише на дипломи већ се процењује из којих области сте стекли знање – каже наш саговорник.

Поповић каже да су годинама уназад, због природе професије којом се баве, усклађивали наставне планове и програме рада са светским достигнућима. Због тога модернизација наставе им није представљала проблем, али најтеже је било да приволе студенте и професоре да су предавања и вежбе углавном обавезни и да предиспитне обавезе чине од 30 до 70 одсто закључне оцене.

Реалан проблем многих високошколских установа су неодговарајући услови рада. Наставни планови и програми прописују рад у мањим групама, па би овом факултету било неопходно више учионица. Са просторијама ова установа већ одавно "кубури", али према речима декана, сналазе се некако уз помоћ оближњих високошколских установа. Неопходан им је и већи број професора, а све то изискује више новца. Ипак, како каже Поповић, надлежни не испуњавају ни основне обавезе према факултетима.

– Били бисмо срећни када бисмо добијали довољно новца за плаћање струје, воде и комуналија. Новац који нам је неопходан за примену нових принципа рада и модернизацију наставе такође требало би да нам обезбеди држава, али сами ћемо се већ некако снаћи – сматра декан.

Професор др Јелена Ђорђевић, продекан за последипломске студије Факултета политичких наука, каже да су високошколске установе махом направиле добре планове и програме рада, али да се велика и темељна реформа не може спровести преко ноћи.

– Надам се да смо нешто научили на грешкама и да ћемо ове године превазићи период прилагођавања. Велики проблем јесте чињеница да студенти нису навикли да студирају, редовно уче и да иду на факултет као што су то радили у средњој школи – каже наша саговорница и додаје да постоје велике "рупе" у новом Закону о високом образовању.

– Једна од њих је и прописана обавеза да студенти који су завршили факултет по старим наставним плановима и програмима похађају последипломску наставу по новим што је изазвало тоталну пометњу – сматра професорка Ђорђевић.

Од 11 факултета Крагујевачког универзитета два, три још нису прешла на Болоњску декларацију, како каже професор др Зоран Поњавић, проректор за наставу ове установе. Према његовим речима, примена новог Закона о високом образовању приморава наставно особље да више ради, али резултати нису на очекиваном нивоу. Одлука министарства да смањи број бодова неопходних за упис друге године, према мишљењу нашег саговорника, утицаће и на упис следеће године студија.

– Није ми јасно како ће студенти успети да положе све испите и да скупе довољан број бодова да упишу следећу годину – истиче проректор.

И већини њихових установа недостају нови сарадници, али држава, каже наш саговорник, не одобрава отварање нових места. Неки факултети немају ни простор, а популарни Филолошко-уметнички факултет још није добио сопствену зграду већ и даље ради у туђим учионицама.

– Није ми јасно како ћемо дочекати предстојећу акредитацију. Прописани стандарди су јасни, али нико не пита како ће поједине установе које је држава основала да испуне све наведене услове – забринут је др Поњавић.

-----------------------------------------------------------

Нове генерације немају довољно предзнања

Професор др Живослав Тешића, декан Хемијског факултета у Београду, каже да је основни проблем новог начина рада његова неусклађеност са реформом основног и средњег образовања.

– Имамо реалан проблем, јер нам на студије долазе генерације које немају одговарајуће предзнање – наглашава професор Живослав Тешић.

Ипак, добра страна новог начина рада јесте да сви академци који имају проблем са новим градивом на обавезним додатним часовима, који су организовани на овој установи, могу да га "прочешљају" и да се припреме за испит.

Студенту се пружа прилика да, како каже наш саговорник, савлада оно што му није јасно и мора да схвати да ће морати поново да слуша испит уколико не успе да га положи из трећег пута.

Ова установа је прошле године уписала студенте по, објашњава декан, такозваној Болоњи 1, а овогодишњи бруцоши студирају по Болоњи 2. Разлика је у томе да је сада најмлађим академцима прва година студија растерећена и да имају најмање 20 одсто изборних премета.

Јелена Попадић   

-----------------------------------------------------------

Закон о високом образовању донет је на брзину

За укључивање Србије у европски систем образовања, како каже професор др Љубинка Трговчевић-Митровић, редовни професор савремене историје на Факултету политичких наука, неопходна је већа финансијска помоћ државе.

- Закон о високом образовању донет је на брзину и захтева примену у року од годину дана. Суочили смо се са ситуацијом да друштво и универзитети нису били спремни да пређу на нови начин рада. На предавањима и даље имамо од 400 до 500 студента, иако је прописано да радимо са групама од 20 људи. Радећи на овај начин "изигравамо" "Болоњу" и примењујемо је формално - казала је професорка са ФПН-а.

-----------------------------------------------------------

Промене нису прихваћене

Др Светлана Славнић, ванредни професор Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, каже да нови начин студирања подразумева промену у начину и приступу раду, како за студенте, тако и за професоре.