Страх од инфлације

Инфлација је као повишена телесна температура у доба ковида 19 – стално је треба обарати. Прилике у друштву, као и у економији, такве су да постоје људи који посматрају ствари које су давно прошле, као и она група људи која посматра ствари далеко испред себе. Питање је како да они који гледају ствари далеко иза себе, сусрећући се у прошлости с 1993. годином, кад је била присутна хиперинфлација, врате своје поверење у банке, монетарну политику државе, да се не „губе” у тренутном вртлогу светских збивања и да на основу очекивања народних банака допринесу тежњи монетарних власти да спроведу нормалан и равнотежни однос између агрегатне понуде и агрегатне тражње.

Многи критикују Народну банку Србије зато што води флуктуирајући девизни курс у односу на фиксни, који се такође може спровести. Али то НБС ради још од 2012. године и доласка СНС-а на власт. Тако је последњих 12 година. Зар то није довољан разлог зашто је финансијски систем, какав-такав, за нас добар и траје? Пројекције су обећавајуће, што се потврђује тиме што добијамо кредитни рејтинг БББ од агенције Стандардс енд пурс и још две јаке финансијске институције (Фич и Мудиз), које намеравају да својим одлукама наведу наш монетарни систем да постанемо земља с инвестиционим рејтингом.

Прво су биле поплаве 2014. године, па ковид 19, па рат у Украјини, па рат у Гази и Либану, па суше и штета у пољопривреди... Да ли смо у тим временима били без воде, без струје, без интернета, без хлеба, без мобилних телефона, без друштвених мрежа, без телевизије? Требало би вратити поверење у одлуке НБС и монетарних власти и тиме смањити лоше перцепције у вези с инфлацијом. Ако већ постоји неко несавладиво неповерење у систем везан за новац, онда да купујемо злато, чија је вредност 2.800 долара за унцу, што је рекорд, али појединци, било правна или физичка лица, већ улажу у злато, а ми смо у делу света који привредно брзо расте и налазимо се у врху с количинама злата које се чувају у трезору НБС. Ето нам прилике.

Милош Матовић,
Чачак