Одлазак Бин Ладеновог возача из Гвантанама

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 25.новембра – Возио је америчког „непријатеља број један”, Осаму бин Ладена, а Америка му о свом трошку сада организује прекоокеански превоз у завичајни му Јемен. Салим Ахмед Хамдан (38) носилац је тако превратне „саобраћајне судбине”, која би могла да буде уписана у Гинисову књигу бизарности, а није искључено да ће бити забележена и као зачетак крупне промене у третману заробљених на, овде проглашеном, глобалном фронту против тероризма.

Јуче се напунило седам година откако је ухапшен у Авганистану, а потом пребачен у Гвантанамо, америчку војну базу на Куби. Проглашен је за „непријатељског борца”, лишен заштите Женевских конвенција о ратним заробљеницима и сврстан у категорију затвореника који иза решетака „могу да остану неограничено”, али…

Надлежни у Пентагону управо су одлучили да га пусте из Гвантанама и   транспортују у домовину. Тамо треба да у затвору одлежи до 27. децембра, а онда да изађе на слободу и врати се кући где га чекају супруга и две кћерке, од којих једну није ни видео пошто је рођена после његовог хапшења.

У међувремену је постао симбол– и грубе једностраности Америке и њене спремности да преиспита своје поступке. Хитро је окарактерисан као „опасан терориста и (антиамерички) завереник”, да би га– после низа овдашњих правосудних оспоравања режима у Гвантанаму где се крше норме и америчког и међународног права– прошлог августа „нови војни суд” казнио, као „споредног актера”, са „свега” 66 месеци затвора. Што је значило да– кад му се одузме одробијано време у Гванатанаму– остаје у ћелији још „само” непуних пет месеци.

Зашто се шаље у Јемен кад му је „следовало” још месец дана у Гвантанаму, питање је које анализирају медији, извештавајући да ће се он „у року од 48 сати” обрести у домовини на Арабијском полуострву. Позивајући се на меродавне изворе, „Вашингтон пост” сугерише да је тако: Пентагон хтео да избегне наговештене компликације које би настале новим изношењем „предмета” пред Врховни суд, и– да је Министарство одбране „имало у виду” најаву новоизабраног председника САД Барака Обаме да ће затворити гвантанамски затвор.

Под насловом „Цена за наш добар глас”, претходно је „Њујорк тајмс” уводником препоручио Обами да му– иако ће наследити многе последице „злоупотреба и застрањивања” администрације Џорџа Буша– одмах по ступању на председничку дужност укине „незаконити гвантанамски затвор”. Тако би, наглашава се, почео „поправљање интернационалног имиџа нације и обнову њеног самопоштовања”. Јер, Гвантанамо је био „убедљиви пример Бушовог и презира потпредседника Ричарда Чејнија према Уставу, законима и међународним споразумима”.

Редовни судови су у последњих седам година, додаје се, успешно процесуирали око 100 „терористичких случајева”. Али ту редовност су Буш и његов тим избегавали, да се не би открило да су многи „докази” добијени изнуђивањем и тортуром, оцењује „Тајмс”.

Гвантанамо се, притоме, испоставља и као тест за текући пренос власти. Као– потреба Америке и израженог очекивања света од ње, да изведе транзицију: од изузетака у непоштовању ка правилима поштовања правног поретка.

Поправка неће бити једноставна, признају и они који је траже. Треба, кажу, бити врло прецизан, од чега се последњих година овде одвикло, у диференцијацији „опасних елемената” од мета неоснованог оптуживања.

Америку чека, стога, опсежнија реформа од оне која се испољава као најхитнија– у посрнулом финансијском сектору. Док власт већ интервенише на тржишту, чека је, рекло би се, и интервенција унутар ње саме, да обнови неприкосновеност владавине права– без онеспокојавајућих изузетака као што је Гвантанамо...