Све трговачке замке Црног петка

Последњи петак у новембру, који се у Америци али и у остатку света обележава као дан снижења, у Србији се опет дочекује у дилеми да ли имамо праве попусте и како избећи импулсивне куповине. Иако се купци већ данима позивају да баш у петак купе омиљене производе на попустима, снижења ће се по обичају наставити и после петка, све до средине децембра, када код нас иначе крећу она сезонска снижења, која су предвиђена Законом o трговини.

И док се потрошачи припремају да ових дана обаве своје дуго очекиване куповине, из потрошачких организација упозоравају да би пре тога требало добро да провере да ли су снижења реална и да ли су цене раније повећане, па онда снижене. Зашто такозвани Црни петак у нашој земљи није исти као у остатку развијеног света? Има више разлога, а један од њих је то што у Закону о трговини немамо имплементирану директиву која обавезује трговце да је цена производа пре снижења најнижа у последњих месец дана. Дакле, она прецртана цена требало би да је у тој трговини била најнижа у последњих 30 дана. Такође, уколико трговац наведе да је попуст 70 одсто, онда то значи да би у тој радњи петина робе требало да има то снижење. Наравно, то у већини случајева није тако и овај петак за купохоличаре трговци користе углавном да испразна магацине и полице и отарасе се робе која није продата током године. Снижења, она права, могу да се виде само у ретким случајевима иако нас са свих страна упозоравају и позивају на куповину нудећи неке астрономске попусте. Биљана Борзан из Одбора за заштиту потрошача ЕУ представила је истраживање које указује на искуства грађана при онлајн куповини.

– У односу на период пре пандемије, број грађана који купује преко интернета и има поверење у онлајн трговце се удвостручио, а чак 67 процената њих чека распродају попут Црног петка да би обавило куповину. Истраживање је показало да готово сви грађани купују на снижењима, а 67 процената њих планирано чека снижење како би нешто купило. Нажалост, током ових распродаја попут Црног петка, више од 80 одсто их је наишло на лажна снижења, то јест приметили су да је снижена цена иста као и пре снижења – рекла је Борзанова. Ситуација, како каже, није пуно боља ни у ЕУ, где је Европска комисија током пандемије радила проверу 176 веб-трговина, односно 16.000 производа у време Црног петка. Утврдили су да четвртина снижених производа кошта као и пре снижења, а 46 одсто веб-трговаца је имало такве производе.

Истраживање је показало и да су грађани релативно добро упознати с чињеницом да ЕУ гарантује право на повраћај робе купљене онлајн, и то 14 дана од доставе, али још увек су збуњени око права која произлазе из гаранције. Борзанова је рекла да ће, захваљујући њеној Директиви о оснаживању потрошача у зеленој транзицији, од следеће године у свим трговинама бити подсетници да је обавезна законска гаранција две године и да вреди за све производе.

– Чак 85,6 одсто наших грађана сматра да су снижења већа у земљама западне ЕУ, него у Хрватској. И у овом мандату ћу радити на увођењу реда на онлајн тржиште, првенствено кроз бољу контролу оглашавања, манипулативних пракси те решавања специфичних питања купаца попут недостатка доставе или геоблокирања – рекла је Борзанова.

Она је поручила грађанима да уколико нешто звучи предобро да би било истинито, то вероватно и јесте. Саветовала је купцима и да не забораве да плаћање могу отказати и преко картице те да пазе на различите технике притиска које користе трговци попут „остао је још један производ” или „још троје људи у овом тренутку гледа овај производ” будући да је најчешће реч о лажним тврдњама. У потрошачким организацијама у Србији подсећају наше купце да се претходно добро информишу о производима које желе да купе и да се упознају са прописима.

Иако је до 29. новембра остало још неколико дана, широм Европе су почеле акције још протекле седмице, чини се много раније него протеклих година. Британски „Гардијан” упозорио је потрошаче да не наседају на прве најаве попуста јер ће акције трајати све до 2. децембра (када је такозвани сајбер-понедељак), али исто тако се наводи да неки од најпопуларнијих производа могу да буду распродати и пре него што наступи Црни петак.

И у Грчкој влада потрошачка грозница пред велики дан акција, траже се повољне понуде а продавци се, како преносе медији, надају повећању промета. Продавнице по измењеној одлуци могу опционо да буду отворене у недељу 1. децембра, док је иначе последњи дан у седмици нерадан.

Привредна комора Атине обавестила је потрошаче и трговце да са недавном изменом продавнице могу да раде сваке недеље у децембру (осим 8. децембра), а предложено радно време је од 11 до 18 часова. Председник Привредне коморе Атине Ставрос Кафунис позвао је потрошаче који ће ових дана куповати да подрже грчка мала и средња предузећа која се свакодневно боре за опстанак.

Један од прошлогодишњих извештаја, заснован на праћењу око 200.000 производа у свим категоријама на пет кључних европских тржишта (Немачка, Велика Британија, Француска, Италија, Шпанија), показује да је у Немачкој био највећи раст потрошње током Црног петка. На том тржишту забележено је повећање продаје од 203 одсто, број наручених производа преко интернета повећан је за 180 одсто, док је преглед страница са детаљима о производима имао раст од 97 процената.

Како је пренео „Азерњуз”, анкете показују и да 86 одсто потрошача у Италији планира да искористи специјалне понуде током овог периода куповине. Више од половине испитаника (54,3 одсто) очекује да ће потрошити између 100 и 500 евра. Занимљиво је да купци троше мање на себе, а више на поклоне за пријатеље и породицу. Најпопуларнији су електроника, одећа, козметички производи, суплементи... Међутим, ове године постоји промена у потрошњи јер је свега 37 одсто Италијана празничну куповину обавило у првим недељама новембра, у поређењу са истим периодом прошле године, када је тај проценат износио 62. То сугерише да многи купци чекају да наступе праве распродаје. Стручњаци напомињу да је такво понашање купаца у Италији део ширег европског тренда, односно да све више купаца жели да уштеди што више и у класичним продавницама и на онлајн тржишту.