Зашто Куртија забрињава повратак Словака у Кфор

Најава премијера Словачке Роберта Фица коју је дао током недавне посете Србији, да ће његова земља вратити своје војнике у АП Косово и Метохија у оквиру мисије Кфора сигурно одговара Београду. Уколико би се словачки војници вратили у јужну српску покрајину после 15 година, Братислава би помогла да свет добије комплетну и објективну слику о дешавањима у овом делу наше земље. Приликом недавне посете Београду премијер Фицо је изјавио да Словачка и Србија могу да се ослоне једна на другу. Подсетио је да његова држава поштује територијални интегритет Србије и да никад неће изневерити нашу земљу кад је реч о Косову и Метохији. Одлуку о повратку на Космет у састав Кфора образложио је управо речима да Братислава жели да помогне да свет добије објективну слику о ономе што се збива у јужној српској покрајини.

„У вези с овим питањем све нам је потпуно јасно и мислим да тај став декларишемо, без обзира на то да ли смо део владе и владине коалиције, такав став декларишемо одавно, од када је настала политичка странка чији сам ја председник”, рекао је Фицо на заједничкој конференцији за медије с председником Србије Александром Вучићем у Палати „Србија”. Вучић је словачком премијеру захвалио на томе што ће Словачка имати 60 војника у оквиру Кфора на Космету. „Да се ти људи сами увере шта се то збива на Косову и Метохији, да они сами могу да донесу свој суд, а не да их неко други обавештава, стварно или лажно”, казао је Вучић.

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да је добра вест да ће у контингенту Кфора бити и снаге које долазе из државе која има разумевања за нашу позицију у политичком смислу. За „Политику” истиче да су кључне две ствари. Прва је да се њиховим учешћем потврђује оно што је међународноправни положај Кфора, а то је да је, по мандату УН, територија Косово и Метохија у њиховој надлежности. „Словачка, која није признала самопроглашену независност, на овај начин потврђује свој принципијелни став према томе, да је то у надлежности међународног јавног права. Приметно је да је реч о потпуно другачијем односу Словачке према Косову и Метохији у поређењу с другим земљама које тамо такође имају војнике и које су признале тзв. Косово. Словачка, као пријатељска земља, својим ставом и директним учешћем и повратком на Космет то на неки начин и потврђује, што нам је премијер Фицо и рекао у Београду”, каже Миливојевић.

Додаје да је друга ствар која је за нас подједнако важна непосредно сведочење о томе шта се на КиМ догађа и чињеница да ће они моћи да региструју, да закључе и допринесу истини. „То значи да је потребно да се надлежност Кфора и његови потенцијали директно ставе у службу заштите српског и другог неалбанског живља на Космету. Дакле, као непосредни сведоци на терену. Самим својим учешћем у позицији су да на одређени начин и утичу на догађаје на терену. Реч је о намерама које се не могу другачије третирати него као пријатељске и добронамерне”, наводи Зоран Миливојевић.

Осим конкретне одлуке да врати војнике у мисију Кфор, важна је чињеница да Словачка генерално враћа фокус на КиМ и шаље поруку да је неопходно појачати надзор над покрајином. То што има интереса да партиципира у међународним снагама потврда је њеног принципијелног става. Веома је важна и одлука Братиславе да од јануара следеће године затвори канцеларију за везу на КиМ, што такође забрињава Приштину, а посебно Албина Куртија. Они то сматрају штетним по напоре тзв. Косова да унапреди односе с пет земаља Европске уније које нису признале једнострано проглашену независност. Словачка је овај потез званично објаснила реорганизацијом дипломатске мреже. Такозване косовске дипломате тврде да иза тога стоји председник Србије Александар Вучић и да је Роберт Фицо „подлегао пропаганди”.

„Од 1. јануара биће затворено оно што служи за примање информација с Косова, као што је канцеларија за везу. За нас је то јасан показатељ да је то морао да буде захтев Србије, односно да се с једне стране затворе стране амбасаде, а с друге да у саставу Кфора буде што више земаља које нису признале Косово”, преноси приштинска „Коха” речи неименованог дипломате из редова Албанаца.

Зоран Миливојевић наводи да је оправдан страх албанских сецесиониста да би словачки војници могли да обелодане оно што њихове колеге из политичких разлога својих земаља не желе. Подсећа да је ова одлука Словачке за нас посебно важна, а то је сведочење с лица места, јер у том случају, како то кажу Кинези, „хиљаду пута треба да видите или чујете, али с лица места једанпут утврдите право стање”. „Ове намере су свакако пријатељске. Јачају оно што треба да буде мандат и улога Кфора, и што је за нас политички веома важно, доприносе ономе што је наш државни национални интерес, а то је потврда да је Косово и Метохија у надлежности Савета безбедности Уједињених нација, да механизми који тамо постоје, Унмик и Кфор, имају мандат у тој функцији. И да они представници који су тамо треба да се понашају у складу с тим мандатом. Повратак њихових војника биће један елемент више у мозаику заштите српског народа тамо”, закључује Зоран Миливојевић.

Романо: НАТО остаје посвећен својој мисији на Косову

Шеф Канцеларије НАТО-а у Београду бригадни генерал Ђампјеро Романо оценио је да је за стабилност у региону неопходно да све стране бирају дипломатију уместо насиља. „Заиста, дугорочни мир изискује политичко решење. Зато НАТО наставља да снажно подржава дијалог Београда и Приштине под окриљем ЕУ као једини оквир за решавање отворених политичких питања. Од кључне је важности да Београд и Приштина приступају разговорима у доброј вери како би дијалог напредовао за добробит свих”, рекао је Романо за „Инсајдер”. Навео је да је безбедносна ситуација на КиМ мирна, али и даље осетљива. Истакао је да њихова мисија Кфор остаје кључни фактор стабилности док наставља да извршава свој мандат према Резолуцији 1244 СБ УН непристрасно и у сваком тренутку.

„Већ дуже од две деценије Кфор одржава сигурно и безбедно окружење и слободу кретања за све људе који живе на Косову, сходно нашем мандату УН. Деценије тешко стеченог мира не смеју бити угрожене. Нато остаје посвећен својој мисији Кфор”, казао је Романо. Према његовим речима, након прошлогодишњих насилних догађаја, распоредили су око 1.000 додатних војника на Косову, што је омогућило Кфору да утростручи број патрола и учетворостручи своје присуство на северу Косова. „Ово је највеће појачање наше мисије у протеклој деценији”, казао је Романо.