Zašto Kurtija zabrinjava povratak Slovaka u Kfor

Najava premijera Slovačke Roberta Fica koju je dao tokom nedavne posete Srbiji, da će njegova zemlja vratiti svoje vojnike u AP Kosovo i Metohija u okviru misije Kfora sigurno odgovara Beogradu. Ukoliko bi se slovački vojnici vratili u južnu srpsku pokrajinu posle 15 godina, Bratislava bi pomogla da svet dobije kompletnu i objektivnu sliku o dešavanjima u ovom delu naše zemlje. Prilikom nedavne posete Beogradu premijer Fico je izjavio da Slovačka i Srbija mogu da se oslone jedna na drugu. Podsetio je da njegova država poštuje teritorijalni integritet Srbije i da nikad neće izneveriti našu zemlju kad je reč o Kosovu i Metohiji. Odluku o povratku na Kosmet u sastav Kfora obrazložio je upravo rečima da Bratislava želi da pomogne da svet dobije objektivnu sliku o onome što se zbiva u južnoj srpskoj pokrajini.

„U vezi s ovim pitanjem sve nam je potpuno jasno i mislim da taj stav deklarišemo, bez obzira na to da li smo deo vlade i vladine koalicije, takav stav deklarišemo odavno, od kada je nastala politička stranka čiji sam ja predsednik”, rekao je Fico na zajedničkoj konferenciji za medije s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Palati „Srbija”. Vučić je slovačkom premijeru zahvalio na tome što će Slovačka imati 60 vojnika u okviru Kfora na Kosmetu. „Da se ti ljudi sami uvere šta se to zbiva na Kosovu i Metohiji, da oni sami mogu da donesu svoj sud, a ne da ih neko drugi obaveštava, stvarno ili lažno”, kazao je Vučić.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da je dobra vest da će u kontingentu Kfora biti i snage koje dolaze iz države koja ima razumevanja za našu poziciju u političkom smislu. Za „Politiku” ističe da su ključne dve stvari. Prva je da se njihovim učešćem potvrđuje ono što je međunarodnopravni položaj Kfora, a to je da je, po mandatu UN, teritorija Kosovo i Metohija u njihovoj nadležnosti. „Slovačka, koja nije priznala samoproglašenu nezavisnost, na ovaj način potvrđuje svoj principijelni stav prema tome, da je to u nadležnosti međunarodnog javnog prava. Primetno je da je reč o potpuno drugačijem odnosu Slovačke prema Kosovu i Metohiji u poređenju s drugim zemljama koje tamo takođe imaju vojnike i koje su priznale tzv. Kosovo. Slovačka, kao prijateljska zemlja, svojim stavom i direktnim učešćem i povratkom na Kosmet to na neki način i potvrđuje, što nam je premijer Fico i rekao u Beogradu”, kaže Milivojević.

Dodaje da je druga stvar koja je za nas podjednako važna neposredno svedočenje o tome šta se na KiM događa i činjenica da će oni moći da registruju, da zaključe i doprinesu istini. „To znači da je potrebno da se nadležnost Kfora i njegovi potencijali direktno stave u službu zaštite srpskog i drugog nealbanskog življa na Kosmetu. Dakle, kao neposredni svedoci na terenu. Samim svojim učešćem u poziciji su da na određeni način i utiču na događaje na terenu. Reč je o namerama koje se ne mogu drugačije tretirati nego kao prijateljske i dobronamerne”, navodi Zoran Milivojević.

Osim konkretne odluke da vrati vojnike u misiju Kfor, važna je činjenica da Slovačka generalno vraća fokus na KiM i šalje poruku da je neophodno pojačati nadzor nad pokrajinom. To što ima interesa da participira u međunarodnim snagama potvrda je njenog principijelnog stava. Veoma je važna i odluka Bratislave da od januara sledeće godine zatvori kancelariju za vezu na KiM, što takođe zabrinjava Prištinu, a posebno Albina Kurtija. Oni to smatraju štetnim po napore tzv. Kosova da unapredi odnose s pet zemalja Evropske unije koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost. Slovačka je ovaj potez zvanično objasnila reorganizacijom diplomatske mreže. Takozvane kosovske diplomate tvrde da iza toga stoji predsednik Srbije Aleksandar Vučić i da je Robert Fico „podlegao propagandi”.

„Od 1. januara biće zatvoreno ono što služi za primanje informacija s Kosova, kao što je kancelarija za vezu. Za nas je to jasan pokazatelj da je to morao da bude zahtev Srbije, odnosno da se s jedne strane zatvore strane ambasade, a s druge da u sastavu Kfora bude što više zemalja koje nisu priznale Kosovo”, prenosi prištinska „Koha” reči neimenovanog diplomate iz redova Albanaca.

Zoran Milivojević navodi da je opravdan strah albanskih secesionista da bi slovački vojnici mogli da obelodane ono što njihove kolege iz političkih razloga svojih zemalja ne žele. Podseća da je ova odluka Slovačke za nas posebno važna, a to je svedočenje s lica mesta, jer u tom slučaju, kako to kažu Kinezi, „hiljadu puta treba da vidite ili čujete, ali s lica mesta jedanput utvrdite pravo stanje”. „Ove namere su svakako prijateljske. Jačaju ono što treba da bude mandat i uloga Kfora, i što je za nas politički veoma važno, doprinose onome što je naš državni nacionalni interes, a to je potvrda da je Kosovo i Metohija u nadležnosti Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da mehanizmi koji tamo postoje, Unmik i Kfor, imaju mandat u toj funkciji. I da oni predstavnici koji su tamo treba da se ponašaju u skladu s tim mandatom. Povratak njihovih vojnika biće jedan element više u mozaiku zaštite srpskog naroda tamo”, zaključuje Zoran Milivojević.

Romano: NATO ostaje posvećen svojoj misiji na Kosovu

Šef Kancelarije NATO-a u Beogradu brigadni general Đampjero Romano ocenio je da je za stabilnost u regionu neophodno da sve strane biraju diplomatiju umesto nasilja. „Zaista, dugoročni mir iziskuje političko rešenje. Zato NATO nastavlja da snažno podržava dijalog Beograda i Prištine pod okriljem EU kao jedini okvir za rešavanje otvorenih političkih pitanja. Od ključne je važnosti da Beograd i Priština pristupaju razgovorima u dobroj veri kako bi dijalog napredovao za dobrobit svih”, rekao je Romano za „Insajder”. Naveo je da je bezbednosna situacija na KiM mirna, ali i dalje osetljiva. Istakao je da njihova misija Kfor ostaje ključni faktor stabilnosti dok nastavlja da izvršava svoj mandat prema Rezoluciji 1244 SB UN nepristrasno i u svakom trenutku.

„Već duže od dve decenije Kfor održava sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve ljude koji žive na Kosovu, shodno našem mandatu UN. Decenije teško stečenog mira ne smeju biti ugrožene. Nato ostaje posvećen svojoj misiji Kfor”, kazao je Romano. Prema njegovim rečima, nakon prošlogodišnjih nasilnih događaja, rasporedili su oko 1.000 dodatnih vojnika na Kosovu, što je omogućilo Kforu da utrostruči broj patrola i učetvorostruči svoje prisustvo na severu Kosova. „Ovo je najveće pojačanje naše misije u protekloj deceniji”, kazao je Romano.