Уторак, 21.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Велико интересовање за ендоскопску хирургију

Велико интересовање за ендоскопску хирургију
(Фото С. Ћирић)

Дивчибаре - Уз преко 200 учесника из земље и иностранства, 38 предавача са темама распоређеним у шест тематских сесија, упутило је стручну јавност у актуелности ендоскопске хирургије на симпозијуму минимално инвазивне хирургије „Убрзање” одржаном у четвртак на Дивчибарама, у хотелу „Црни врх”. Скуп је био најважнији део петодневне манифестације „Недеља минимално инвазивне хирургије у Србији”, прве такве врсте у земљи, коју су у Ваљеву и на Дивчибарама од 25. до 29. новембра организовали Удружење ендоскопских хирурга Србије (УЕХС) и хируршка служба Здравственог центра Ваљево, у сарадњи са Министарством здравља и под покровитељством града Ваљева.

На стручним сесијама обрађиване су, поред осталих, теме из области баријатријске хирургије, колоректалне хирургије, ургентне хирургије, хирургије кила и друге. Претходно, током прва три дана „Недеље минимално инвазивне хирургије у Србији”, учесници су имали прилику да уживо прате операције из оперативног блока ваљевске болнице и едитоване видео записе операција који су емитовани преко Ју тјуб канала, све уз могућност заинтересованих да директно учествују у видео сесијама из сале Едукативног центра Здравственог центра Ваљево.

Свакодневно укључење око 250 до 300 хирурга у ове сесије говори о интересовању колега за минимално инвазивну хирургију и потреби да се ова дисциплина хирургије и више примењује у свакодневној хируршкој пракси, истакао је на отварању скупа на Дивчибарама доцент др Данијел Галун, председник УЕХС. Он је подсетио да је УЕХС током 2024. организовао бројне програме едукације, да је базични курс лапароскопије похађало више од 100 младих колега, да њих још 120 чека на ову едукацију... Галун је за јун следеће године најавио конгрес Европске асоцијације ендоскопских хирурга у Београду, чији домаћин ће бити УЕХС.

Здравствени центар Ваљево није без разлога изабран за домаћина прве „Недеље минимално инвазивне хирургије у Србији”, у овој установи лапароскопска метода има дугу традицију, прва операција жучне кесе на овај минимално инвазиван начин изведена је у новембру 1998. године. Према речима др Владимира Пантелића, директора Здравственог центра Ваљево, ваљевска хирургија успешно прати светска достигнућа, лапароскопски захвати све више постају примарна метода лечења у скоро свим врстама интервенција.

- Минимално инвазивна хирургија, уз бројне предности, пре свега за пацијенте, значајно смањује трошкове хоспитализације - истакао је др Пантелић, најављујући значајну реконструкцију ваљевске болнице у наредном периоду.

Сви заједно смо на изузетно захтевном, првенствено патриотском задатку, чувању здравља грађана Србије, поручила је проф. др Ивана Сташевић Карличић, државна секретарка у Министарству здравља, поздрављајући учеснике скупа на Дивчибарама. Она је нагласила да је децентрализација здравственог система једна од тежишних тачака здравствене политике коју ово министарство води.

Учеснике скупа поздравио је и градоначелник Ваљева Лазар Гојковић.

Последњег дана манифестације, у петак, на Дивчибарама је организована видео презентација операција из области минимално инвазивне хирургије у регионалним здравственим установа Србије.

Бројне предности

Минимално инвазивна или лапароскопска хирургија, која подразумева мале убодне ране уместо великих резова на трбушном зиду, која налази све већу примену у модерној хирургији, има бројне предности - краћа хоспитализација болесника, мање могућности инфекција, много бржи постоперативни опоравак и повратак пацијента редовном животу.    

У ваљевској болници ова метода се већ деценијама примењује, постоји значајно искуство и, према речима др Саше Жуњића, начелника хируршке службе Здравственог центра Ваљево, ваљевски хирурзи изводе преко 90 одсто лапароскопских операција које се иначе раде у свету, изузимајући једино лапараскопију једњака, ресекцију јетре и баријатријску хирургију.  

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.