Европска економија на ратном колосеку

Европа мора да преузме већи ризик, да троши више на одбрану, буде бржа и смањи бирократију како би победила у новој глобалној трци у наоружању, упозорио је врховни командант снага НАТО-а за трансформацију, француски адмирал Пјер Вандије.

Током више од хиљаду дана војног сукоба у Украјини Владимир Путин је готово целокупну привреду пребацио на „ратни колосек”. Русија произведе оружјa и муниције за три месеца колико цела Европска унија за годину дана. Питање је колико су европске чланице НАТО-а спремне да брзо пређу у режим ратне економије иако повећавају издвајања за војску.

Очекује се да ће до краја године 23 од 32 чланице НАТО-а испунити или премашити циљ од два одсто БДП-а за одбрану. Европске чланице алијансе заједно са Канадом издвојиће 2,02 одсто БДП-а на одбрану, у односу на 1,43 процента пре једне деценије. Али то није довољно. Европске земље ће бити принуђене да удвоструче издатке за одбрану да би одговориле на изазов руске војне интервенције у Украјини, као и на могућност мање америчке подршке у одбрани у другом Трамповом мандату.

Према проценама агенције Блумберг, 15 највећих европских чланица Северноатлантског савеза можда ће морати да повећа војна улагања за чак 340 милијарди долара годишње, односно на 720 милијарди долара. Будући да су војна складишта испражњена јер је оружје послато украјинској војсци, ова додатна средства би била утрошена на куповину тенкова, артиљеријских оруђа, борбених возила пешадије, теретних авиона и специјалних летелица за откривање и уништавање подморница.

Зато Пјер Вандије, који је донедавно био заменик начелника француског штаба одбране, каже за „Политико” да Европљани морају да плате више за бољу одбрану, подсећајући да су војни расходи током хладног рата износили између четири и пет одсто БДП-а: „Они који верују да ће са технологијом рат бити јефтинији и мање болан, вероватно се шале. Предлог да се издваја три одсто БДП-а за одбрану биће циљ који ће се наћи на столу у наредних 18 месеци.”

Предлози француског адмирала долазе у незгодном тренутку по економски ослабљене европске савезнике. Путинова „суперсонична одмазда”, која је уследила након Бајденовог одобрења Украјинцима да гађају област Курска пројектилима „атакмс” и „сторм шедоу” показује да са Русијом нема шале. Руски председник је узвратио до сада непознатом балистичком ракетом средњег домета „орешник”, која може да носи и нуклеарну бојеву главу. Пројектил који за мање од 20 минута при брзини од два до три километара у секунди може да погоди било коју европску метрополу унервозио је европске министре одбране.

Будући да је Трамп предложио за саветника за националну безбедност Мајка Волца и за државног секретара Марка Рубија, који су познати као антикинески јастребови, али нимало благонаклони ни према Русији, у Европи очекују да будући амерички председник неће поново „претити” напуштањем западне војне алијансе.

„Постоји огроман резервоар подршке Северноатлантском савезу у америчком Конгресу, а НАТО без САД не би био НАТО”, каже за „Фајненшел тајмс” лорд Питер Рикетс, бивши стални представник Велике Британије у НАТО-у.

Али то не значи да нова Трампова администрација не би могла да смањи своје војно присуство у западном војном савезу ако успе да се са Русијом нагоди око Украјине. У таквом развоју догађаја не треба искључити повлачење једног броја од 90.000 америчких војника, колико их је тренутно стационирано у Европи. Подсећања ради на европском тлу је у време када је Русија на референдуму припојила Крим 2014. године било 65.000 америчких војника. Сумантра Маитра из Института америчких идеја, подсећа да је међу конзервативним републиканцима кружио предлог који је он назвао „успавани НАТО”. По његовом мишљењу, САД би требало да обезбеде логистичку подршку НАТО-у „као последње средство”, препуштајући остале активности Европи. А према „Пројекту 2025” Херитиџ фондације, европски партнери НАТО-а би требало да обезбеде највећи део конвенционалних снага потребних за одвраћање Русије. Према овом плану, улога САД требало би да буде сведена углавном на нуклеарно одвраћање Москве.

Када је реч о одбрани, ЕУ је већ почела да копира Трампов мото „Америка на првом месту”, заговарајући политику „Европа на првом месту”. Евроблок је добио свог првог комесара за одбрану, бившег литванског премијера Андријуса Кубилијуса који жели да створи „јединствено одбрамбено тржиште”. Од фебруара 2022. до јуна 2023. године, 78 одсто војних наруџби чланица ЕУ је отишло компанијама ван Европе. А према првој европској одбрамбеној стратегији, циљ је да се ситуација преокрене и што више купује европско наоружање.

Министри групе пет водећих земаља у европској одбрани разговарали су у понедељак у Берлину о томе како појачати војну подршку Украјини пре него што новоизабрани председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп преузме функцију. Будући да Европа не може да обезбеди довољно оружја Украјини, Копенхаген је покренуо нови приступ који су већ прихватили Норвешка, Шведска и Литванија. Према „данском моделу” европски савезници уз ригорозну контролу склапају директно са украјинским фирмама уговоре за производњу оружја за одбрамбене снаге Кијева. Литвански министар одбране Лауринас Кашћунас истиче да је ово најефикаснији начин да се европски новац упосли за одбрану Украјине: „Противтенковски ракетни систем ’Стугна‒П’, произведен у Украјини, кошта једну десетину цене америчке противтенковске ракете ’џавелин’ и доступан је у већем броју”.