Варшава улаже 27 милиона евра

Градоначелник Варшаве Рафал Тшасковски, који је прошле недеље на конгресу партије Грађанска платформа изабран за кандидата странке на председничким изборима наредне године, најавио је у марту да ће овај град уложити око 27 милиона евра у наредне две-три године за склоништа и друге мере безбедности. Као чланица НАТО-а, Пољска уверава грађане да им савез гарантује сигурност од било каквог руског напада, али рат у комшилуку подстакао је припреме за потенцијалне ударе.

„На нашу иницијативу спровели смо попис места за склоништа”, рекао је Тшасковски на мартовској конференцији за новинаре поводом објављивања извештаја Врховне ревизорске канцеларије Пољске о стању склоништа у земљи. Према овом извештају, мање од четири одсто становништва има приступ склоништима, али она не испуњавају основне техничке стандарде и регулативе. Градоначелник је навео да би подземне гараже и метро станице у Варшави, укупне површине око седам милиона квадратних метара, могле бити трансформисане у склоништа. Од почетка рата у Украјини Кијев је користио сличну тактику, омогућивши смештај за 15.000 грађана у 52 метро станице.

Немачка прави попис

Немачке власти су ове недеље саопштиле да пописују бункере и склоништа за становништво у случају напада, и додале да желе да повећају њихов број. „Пописују се све зграде, укључујући приватну имовину, које би могле да послуже као склониште, као што су подруми, гараже и станице метроа”, изјавио је портпарол Министарства унутрашњих послова током редовне конференције за новинаре у Берлину, а пренели тамошњи медији. Наводно ће бити направљена и апликација са локацијама бункера како би људи могли брзо да их нађу преко мобилних телефона. Такође, грађани ће бити подстакнути и да направе склоништа у својим домовима, пренаменом подрума или гаража.

Немачка, са својих 83 милиона становника, има 579 бункера, углавном из Другог светског рата и хладног рата, у које може да стане 480.000 људи. Од почетка рата у Украјини Немачка је обуставила продају утврђења у државном поседу, с обзиром на то да је од 2005. продала више од 300 бункера. У октобру је група немачких обавештајаца упозорила парламент да Москва до краја деценије може бити способна да изведе напад на НАТО.

Нови уносан бизнис

У првим данима од почетка рата у Украјини 2022. године компанија „Bunker Shelter Systems Germany” (BSSD) из Берлина почела је да прима чак 1.000 позива дневно од потенцијалних клијената. Основана 2014. године, са 100 запослених, то је била једина немачка фирма која је правила приватне бункере. Али, како је почео рат, њихов списак наруџбина се утростручио, јер све више Немаца страхује да би разни конфликти могли измаћи контроли.

Имућнији Италијани граде за себе

Иако у Италији постоје склоништа против ваздушних напада, изграђена још у Другом светском рату, у овој земљи нису пројектована склоништа у случају нуклеарних напада. Италијански медији објављују да не постоји никакав документ, нити листа или мапа са информацијама о таквим склоништима, као што не постоји никакав закон којим би се регулисало постојање таквих бункера, као што постоји у Швајцарској. Али грађани по закону имају право да их направе у својој кући као подруме уколико им општина да дозволу за то, и да испуне одређене захтеве попут тога да бункер мора да има два улаза, један за вентилацију ваздуха, а други за особе, зидови морају да буду од армираног бетона ширине најмање 30 центиметара, а врата треба да буду од цемента или гвожђа, дебљине најмање 20 центиметара и треба да се отварају ка споља. Посебна пажња мора да буде усмерена ка изградњи вентилационог система који треба да буде у стању да спречи улазак било каквих штетних материја, као и свега онога што може да оштети залихе хране и намештај.

Међутим, само особе са дубљим џепом могу да приуште изградњу атомског склоништа. Прво је потребно имати простор под земљом, што је компликовано уколико се живи у градовима. Квадратни метар кошта минимално од 1.200 до 3.000 евра. Да би се направио тзв. НБЦ (нуклеарно-биолошко-хемијски) бункер потребно је око два месеца, а медији преносе да компаније које их праве кажу да их траже углавном људи који живе на северу Италије. Поред тога, из страха да би једног дана морали да одбију људе да уђу у бункер, чак ни најужој породици нису рекли да су га изградили.

Место за пробе музичара у Хагу

Град Хаг је у јулу ове године ангажовао компанију „SPIE Nederland” да преуреди простор „Noodzetela”, подземног склоништа из времена хладног рата, у културни центар. Градско веће одлучило је да бивши атомски бункер претвори у место за Општински архив Хага и просторије за пробе поп музичара, наводи се на сајту компаније.

И Марк Закерберг гради подземни бункер

Оснивач „Фејсбука” Марк Закерберг тренутно гради луксузни комплекс на хавајском острву Кауаи, за који се процењује да ће га коштати 260 милиона долара. Али део пројекта укључује и тајни подземни бункер. Иако Закерберг јавно није коментарисао информације о бункеру, док су према писању медија сви радници ангажовани на његовом имању под строгом обавезом ћутања, извештаји о овом пројекту довели су до бројних упита компанијама специјализованим за изградњу подземних склоништа. Роберт Вицино, оснивач компаније „Vivos” из Калифорније, која се бави изградњом подземних склоништа за преживљавање, сматра да је Закерберг пустио духа из боце и да је то подстакло и друге људе сличног статуса на размишљање: „Боже, ако он то ради, можда зна нешто што ја не знам, можда и ја треба да истражим ову опцију.”

Али није тајна да су богаташи одавно усвојили идеју обезбеђивања бункера. Пандемија је била огроман покретач интересовања и продаје, а затим су глобални проблеми и унутрашњи немири додатно појачали потражњу. Међу другим магнатима заљубљеним у бункере су и милијардер и бивши извршни директор „Пеј пала” Питер Тил, чији покушаји да изгради бункер на Новом Зеланду нису успели 2022. године, као и Бил Гејтс, за кога се шушка да има подземне сигурносне просторије испод сваке од својих кућа.