Varšava ulaže 27 miliona evra

Gradonačelnik Varšave Rafal Tšaskovski, koji je prošle nedelje na kongresu partije Građanska platforma izabran za kandidata stranke na predsedničkim izborima naredne godine, najavio je u martu da će ovaj grad uložiti oko 27 miliona evra u naredne dve-tri godine za skloništa i druge mere bezbednosti. Kao članica NATO-a, Poljska uverava građane da im savez garantuje sigurnost od bilo kakvog ruskog napada, ali rat u komšiluku podstakao je pripreme za potencijalne udare.

„Na našu inicijativu sproveli smo popis mesta za skloništa”, rekao je Tšaskovski na martovskoj konferenciji za novinare povodom objavljivanja izveštaja Vrhovne revizorske kancelarije Poljske o stanju skloništa u zemlji. Prema ovom izveštaju, manje od četiri odsto stanovništva ima pristup skloništima, ali ona ne ispunjavaju osnovne tehničke standarde i regulative. Gradonačelnik je naveo da bi podzemne garaže i metro stanice u Varšavi, ukupne površine oko sedam miliona kvadratnih metara, mogle biti transformisane u skloništa. Od početka rata u Ukrajini Kijev je koristio sličnu taktiku, omogućivši smeštaj za 15.000 građana u 52 metro stanice.

Nemačka pravi popis

Nemačke vlasti su ove nedelje saopštile da popisuju bunkere i skloništa za stanovništvo u slučaju napada, i dodale da žele da povećaju njihov broj. „Popisuju se sve zgrade, uključujući privatnu imovinu, koje bi mogle da posluže kao sklonište, kao što su podrumi, garaže i stanice metroa”, izjavio je portparol Ministarstva unutrašnjih poslova tokom redovne konferencije za novinare u Berlinu, a preneli tamošnji mediji. Navodno će biti napravljena i aplikacija sa lokacijama bunkera kako bi ljudi mogli brzo da ih nađu preko mobilnih telefona. Takođe, građani će biti podstaknuti i da naprave skloništa u svojim domovima, prenamenom podruma ili garaža.

Nemačka, sa svojih 83 miliona stanovnika, ima 579 bunkera, uglavnom iz Drugog svetskog rata i hladnog rata, u koje može da stane 480.000 ljudi. Od početka rata u Ukrajini Nemačka je obustavila prodaju utvrđenja u državnom posedu, s obzirom na to da je od 2005. prodala više od 300 bunkera. U oktobru je grupa nemačkih obaveštajaca upozorila parlament da Moskva do kraja decenije može biti sposobna da izvede napad na NATO.

Novi unosan biznis

U prvim danima od početka rata u Ukrajini 2022. godine kompanija „Bunker Shelter Systems Germany” (BSSD) iz Berlina počela je da prima čak 1.000 poziva dnevno od potencijalnih klijenata. Osnovana 2014. godine, sa 100 zaposlenih, to je bila jedina nemačka firma koja je pravila privatne bunkere. Ali, kako je počeo rat, njihov spisak narudžbina se utrostručio, jer sve više Nemaca strahuje da bi razni konflikti mogli izmaći kontroli.

Imućniji Italijani grade za sebe

Iako u Italiji postoje skloništa protiv vazdušnih napada, izgrađena još u Drugom svetskom ratu, u ovoj zemlji nisu projektovana skloništa u slučaju nuklearnih napada. Italijanski mediji objavljuju da ne postoji nikakav dokument, niti lista ili mapa sa informacijama o takvim skloništima, kao što ne postoji nikakav zakon kojim bi se regulisalo postojanje takvih bunkera, kao što postoji u Švajcarskoj. Ali građani po zakonu imaju pravo da ih naprave u svojoj kući kao podrume ukoliko im opština da dozvolu za to, i da ispune određene zahteve poput toga da bunker mora da ima dva ulaza, jedan za ventilaciju vazduha, a drugi za osobe, zidovi moraju da budu od armiranog betona širine najmanje 30 centimetara, a vrata treba da budu od cementa ili gvožđa, debljine najmanje 20 centimetara i treba da se otvaraju ka spolja. Posebna pažnja mora da bude usmerena ka izgradnji ventilacionog sistema koji treba da bude u stanju da spreči ulazak bilo kakvih štetnih materija, kao i svega onoga što može da ošteti zalihe hrane i nameštaj.

Međutim, samo osobe sa dubljim džepom mogu da priušte izgradnju atomskog skloništa. Prvo je potrebno imati prostor pod zemljom, što je komplikovano ukoliko se živi u gradovima. Kvadratni metar košta minimalno od 1.200 do 3.000 evra. Da bi se napravio tzv. NBC (nuklearno-biološko-hemijski) bunker potrebno je oko dva meseca, a mediji prenose da kompanije koje ih prave kažu da ih traže uglavnom ljudi koji žive na severu Italije. Pored toga, iz straha da bi jednog dana morali da odbiju ljude da uđu u bunker, čak ni najužoj porodici nisu rekli da su ga izgradili.

Mesto za probe muzičara u Hagu

Grad Hag je u julu ove godine angažovao kompaniju „SPIE Nederland” da preuredi prostor „Noodzetela”, podzemnog skloništa iz vremena hladnog rata, u kulturni centar. Gradsko veće odlučilo je da bivši atomski bunker pretvori u mesto za Opštinski arhiv Haga i prostorije za probe pop muzičara, navodi se na sajtu kompanije.

I Mark Zakerberg gradi podzemni bunker

Osnivač „Fejsbuka” Mark Zakerberg trenutno gradi luksuzni kompleks na havajskom ostrvu Kauai, za koji se procenjuje da će ga koštati 260 miliona dolara. Ali deo projekta uključuje i tajni podzemni bunker. Iako Zakerberg javno nije komentarisao informacije o bunkeru, dok su prema pisanju medija svi radnici angažovani na njegovom imanju pod strogom obavezom ćutanja, izveštaji o ovom projektu doveli su do brojnih upita kompanijama specijalizovanim za izgradnju podzemnih skloništa. Robert Vicino, osnivač kompanije „Vivos” iz Kalifornije, koja se bavi izgradnjom podzemnih skloništa za preživljavanje, smatra da je Zakerberg pustio duha iz boce i da je to podstaklo i druge ljude sličnog statusa na razmišljanje: „Bože, ako on to radi, možda zna nešto što ja ne znam, možda i ja treba da istražim ovu opciju.”

Ali nije tajna da su bogataši odavno usvojili ideju obezbeđivanja bunkera. Pandemija je bila ogroman pokretač interesovanja i prodaje, a zatim su globalni problemi i unutrašnji nemiri dodatno pojačali potražnju. Među drugim magnatima zaljubljenim u bunkere su i milijarder i bivši izvršni direktor „Pej pala” Piter Til, čiji pokušaji da izgradi bunker na Novom Zelandu nisu uspeli 2022. godine, kao i Bil Gejts, za koga se šuška da ima podzemne sigurnosne prostorije ispod svake od svojih kuća.