Хрвати траже ТВ канал

Сарајево – Представници хрватског народа у институцијама БиХ недавно су поново актуелизовали оснивање канала на хрватском језику унутар Јавног РТВ система БиХ, јер су уверени да, „без слободне употребе хрватског језика, пре свега, у медијима, државној управи и образовању, нема ни идентитета, опстанка и политичког субјективитета Хрвата у овој земљи”.

Савет министара БиХ већ ради на изменама Закона о Јавном РТВ систему, а Дом народа Парламента БиХ је на предлог заменика овог дома Илије Филиповића, закључио да обавеже Савет да покрене поступак оснивања РТВ канала. Реализацију ове идеје треба да сачини експертски тим чије формирање је недавно договорено на састанку представника надлежних институција БиХ, са министром комуникација и транспорта БиХ Божом Љубићем.

Да ли ће Хрвати и када добити канал на матерњем језику и да ли ће он функционисати у оквиру Јавног РТВ система БиХ још је неизвесно, али је зато већ извесно да ће се тешко доћи до решења које би могло да буде „по укусу” свих, одавно тотално подељених политичара у БиХ. На песимистичке прогнозе упућује и чињеница да жеља Хрвата није у самом старту наишла на једнак пријем код свих. Политичари из реда српског народа су је углавном, подржали, истина уз одређене додатне предлоге, док је бошњачки званичници сматрају, апсолутно, непотребном зато што су уверени да би „у случају да имамо три канала на три службена језика, имали три истине, а три истине воде у дезинтеграцију БиХ”.

Један од поборника оваквог мишљења је и посланик Странке демократске акције у Представничком дому Парламента БиХ Шемсудин Мехмедовић који идеји Хрвата супротставља тврдњу да „садашњи Закон о Јавном РТВ систему обезбеђује довољно простора да свакодневно буду емитоване емисије на хрватском језику, онолико колико има емисија на друга два језика”.

Наравно, представници Хрвата не мисле тако. Оснивање канала на матерњем језику, према уверењу хрватског делегата у Дому народа Парламента БиХ Ива Мира Јовића, је „преко потребно, како би људи имали прилику да чују хрватски језик који би штитио идентитет Хрвата, а то значи културу, религију, традицију”, што, напомиње он, „нема никакве везе са спекулацијама о формирању трећег ентитета у БиХ”. Божо Рајић, такође хрватски делегат у поменутом дому, каже: „Оно што тражимо за себе, признајемо унапред и за друга два конститутивна народа у БиХ”.

Званичници из Републике Српске генерално подржавају оснивање канала на хрватском језику, с тим што они мисле да „тај канал не треба основати у оквиру БХРТ, него у оквиру Радио-телевизије Федерације БиХ. „Овакав став, између осталих, заступа посланик СДС-а у Представничком дому Парламента БиХ Момчило Новаковић који изражава бојазан да би „оснивање трећег канала у саставу БХРТ отворило питање ентитетских телевизија”.

Српски делегат у Дому народа Душанка Мајкић , такође, није против да Хрвати добију свој канал, али она процењује да „он не може бити основан унутар БХРТ с обзиром на нагомилане губитке у овој медијској кући који су достигли износ од 15 милиона КМ”. Мајкићева се пита „на који начин може било шта да се уради у кући која има 15 милиона губитака, нерешено питање запослених, неплаћено здравствено и социјално осигурање” и поручује да „неће бити Јавног РТВ система све дотле док не буде постојао чист рачун”, мислећи при том на санирање тренутног финансијског стања, као основног предуслова за успостављање корпорације јавних емитера на нивоу БиХ.

Ово је тема о којој се у последње време у Парламенту БиХ води жестока полемика. Српски чланови чврсто заступају интересе Радио-телевизије Републике Српске чије пословање је на завидном нивоу и одбацују све покушаје њеног „утапања у корпорацију” док се не реши ситуација у Јавном радио-телевизијском сервису БиХ јер, како кажу, „мора се знати ко шта уноси у брак”.