Коалиција

Оставка Бојана Кришта неће ојачати владајућу коалицију, али неће је ни разорити, а можда неће битније променити ни однос снага у њој. Али, могла би да постане почетак нове приче о јавним предузећима, о партијским бирократијама, схватању јавног интереса, финансирању партија.

Да подсетимо на след догађаја. Томислав Николић, лидер Српске напредне странке, најављује могућност мањинске подршке влади, уз све касније ограде. Потом дневни лист „Прес” започиње серију текстова о зарадама директора Аеродрома „Никола Тесла”. Радикали, уз помоћ Владана Батића, ЛДП-а и других, заседање скупштине претварају у причу о Бојану Кришту, Г17 плус и јавним предузећима. У „Пресу” се појављује неименовани извор „близак Председништву” и саопштава шта мисли председник Србије Борис Тадић у чији опис задатака не спада надзор над радом директора аеродрома и који се нигде није огласио и одбио је то да учини када га је новинар „Политике” у Новом Саду питао шта мисли о Бојану Кришту.

То је већ сасвим довољно за почетак нове „поуздане приче” о односима у троуглу Тадић–Динкић–Николић. Тешко да било коме од тројице лидера одговара да преко ноћи промени своје позиције. Тадићу, иако је навикао да побеђује, не одговарају избори сутра. Њему треба стабилност у тренутку када Србија очекује да стигне талас кризе са Запада и покушава да се некако врати на Космет одакле је отишла 1999. године. Динкићу, ако се погледају истраживања, избори такође не одговарају. Било би самоубилачки да у њих уђе „носећи на леђима” Кришта, бесплатне акције, одсуство из завршних преговора о гасном аранжману и стару оптужбу да је већ срушио две владе. Највише што би у том тренутку могао да уради Динкић јесте да напусти владу и да јој мањинску подршку. Коначно, и Николићу је потребно макар још мало времена за прво појављивање напредњака на изборима.

Дакле, коалиција опстаје, али с нешто промењеним односом снага или макар са утиском јавности да су демократе ојачале своју позицију у односу на Г17 плус.

Не би било нормално, међутим, да јавна предузећа и начин управљања њима остану као до сада. Руку на срце, како ће убудуће изгледати Телеком, НИС, ЕПС... Како ће њиховим и нашим парама газдовати директори, колико ће партије непосредно или посредно исисавати пара из њих, све то ће у овом тренутку зависити више од Млађана Динкића него од остатка Владе Србије.

У његовом ће интересу бити да Бојан Кришто не остане једина црна овца, нарочито зато што у Г17 плус тврде да имају информације да је зарада коју је директор аеродрома себи исплатио у једном месецу редовна месечна плата у неким другим јавним предузећима. Тако ће се интерес Динкића поклопити с јавним интересом. Ако буде истрајао у овом послу, као што је умео у ранијим, Динкић може поново да промени однос снага у владајућој коалицији и то толико да дозволи себи рушење још једне владе.