Успон фамилије Чавес

Бивша жена Уга Чавеса Марисабел Родригес (43) до ногу је потучена у трци за градоначелницу Баркисимета, по величини четвртог града у Венецуели, око 250 километара далеко од Каракаса, што мора да је додатно охрабрило венецуеланског председника да после локалних избора поново покуша да на челу боливарске револуције социјализма остане и после 2013. када му истиче други мандат. Чавес, наиме, после локалних избора у недељу (када су представници његове Уједињене партије социјализма освојили већину у 17 од двадесет две државе) опет помиње могућност да се промени закон и укине ограничење које дозвољава само два председничка мандата. „Народ има право да тражи доживотног председника”, рекао је Чавес. Уколико би се то десило, предлог амандмана које би поднели Чавесови партијски другови прво би прихватила скупштина, а онда би опет Венецуела изашла на референдум. За разлику од прошлогодишњег када је Чавесов устав изгубио на свенародном изјашњавању, овога пута гласало би се само о неограниченом продужењу председниковог мандата. Али о томе ће се водити разговори током 2009. године, каже венецуелански председник. Како ствари сада стоје, Чавесу остаје још пуне четири године да „учврсти пут у социјализам 21. века”.

Откако су се растали 2002. Марисабел је Чавесу била велика сметња. У јавност је износила како не испуњава основне очинске дужности и како по кћерку Росинас шаље своје телохранитеље, уместо да је посети лично. Марисабел се, чим је добила развод од председника, удала за свог тениског учитеља, а од онда, Чавес, кажу није ни ногом крочио у њихову кућу нити је са бившом супругом лично проговорио и једну једину реч. Иако су му саветовали да нађе другу жену, Чавес је остао самац, до дана данашњег, а Марисабел је основала независну левичарску партију „Подемос” („Можемо”), путује по земљи и критикује политику бившег мужа који се „можда још није претворио у диктатора, али врло личи на таквог”.

Старији брат Адан заменио оца

Чавес, међутим, има бројне политичке истомишљенике у својој крвној фамилији, а многи од њих још увек се налазе на кључним местима у државној управи. У родној држави Баринас, његов отац, некадашњи учитељ Уго де лос Режес Чавес (75), престао је после десет година(три узастопна мандата) да буде гувернер, али је фотељу уступио сину Адану, годину дана старијем од Уга. Адан је на изборима у недељу добио мало више гласова од љутог противника Чавесових Хулија Сезара Режеса. Претходно је био министар у братовљевом кабинету, а једно време истовремено амбасадор на Куби, где је старији Фидел Кастро (81), оболевши, препустио вођство државе свом млађем брату Раулу (76). Венецуелански председник одавно је већ рекао да му је Фидел духовни отац. У болесничкој соби Фидела Кастра Чавес је најчешћи и најрадији гост. Среће се, наравно, и са званичним шефом државе Раулом, али Фидел остаје његов најомиљенији латиноамерички пријатељ. Његово место у Чавесовом срцу нико, па ни брат, не може да замени.

Чавес се здушно потрудио да Адан(55) добије изборе за гувернера. У току кампање долазио је у Баринас, држао митинге заједно са Аданом, обећавао куле и градове, путеве и школе….

Сабанета „колевка револуције”

Противници оптужују Чавесову фамилију да је своју родну државу претворила у породичну хацијенду. Адан, Уго и још тројица браће расли су, како се говори, у кућерку са земљаним подом и кровом од палминог лишћа у прашњавом градићу Сабанета. Данас на улазу у ову варошицу, уз слике оца и браће, транспаренти истичу да је то „колевка револуције”. Загрљен са млађим братом Анибалом, градоначелником Сабанете, смеје се и председник Уго Чавес.

Зовемо их краљевском династијом, каже Антонио Бастидас, један од опозиционих лидера у држави Баринас. Почели су ни из чега, прича некадашњи друг из детињства, а данас су као револуционари стекли хацијенде.

Ту је и брат Архенис, који држи функцију државног секретара Баринаса, док брат Аделис као банкарски функционер у банци Софитаса склапа велике финансијске уговоре са државом Баринас. Највише се од куће одметнуо брат Нарсисо, који је по професији професор енглеског језика.Својевремено се неуспешно надметао на изборима за градоначелника Боливара, општине близу Сабанете. Касније је обављао дипломатске функције у венецуеланским амбасадама у Канади и на Куби.

Свашта се прича по овој држави, домовини блиској срцу свих Чавесових. Својевремено је ту у сарадњи са кубанским стручњацима грађена фабрика шећера, па се испоставило да су проневерени милиони долара…Испоставило се да нико од Чавесових није учествовао у проневери.

 Један од браће уме да подигне облаке прашине, кад својим америчким „хамером” протутњи по џадама Баринаса. Мајка Чавесових, како говоре зли језици, не излази из ординације пластичне хирургије тамошњег стручњака за лепоту. Била је некад обична жена, а данас се затегнутог лица, у скупим фирмираним хаљинама слика са пудлицом у крилу.

Ја сам овде, јер ме је народ изабрао, каже Анибал Чавес (50), градоначелник Сабанете. За разлику од оних који подржавају служење империји (САД се увек називају империјом), ми развијамо љубав према отаџбини и нашој латиноамеричкој браћи.

Много је нових критичара из редова разочараних „чависта” који указују да се у Венецуели рађа нова класа „болибуржуја” (кованица од Боливара и буржоазије). Они, као и један од браће, возе америчке џипове, пију амерички виски, живе у великим вилама са послугом и уживају све погодности као да су богати империјалисти, а не љути противници империје.