Рам за портрет глумца, редитеља и активисте

Маракеш – Током дугог незаборавног дана на 21. Маракеш фестивалу приређен је и узбудљив омаж програм славном америчком глумцу, редитељу и хуманитарном, али и политичком активисти и двоструком оскаровцу Шону Пену. На великој фестивалској сцени глумица Валерија Голино уручила му је „Златну звезду” за свеукупну каријеру, док је публика доделу дочекала на ногама испративши лауреата овацијама.

Са каријером дугом више од четири деценије, Шон Пен се етаблирао као једна од најутицајнијих личности у Холивуду. Препознат по својој способностима да отелотвори сложене ликове и по својим смелим изборима, одавно се истакао глумачком талентом. Бунтовник у срцу, никада није оклевао да помеша своју уметност са својом посвећеношћу, по цену контроверзи које су само појачале његову јединственост у америчкој па и светској филмској индустрији. Током свог говора захвалности по пријему награде Пен је, по свом обичају, био директан и јасан изјавивши:

„Они који познају мене и мој живот знају да никада не пропуштам прилику да изразим своје мишљење, посебно пред оваквим скупом међународних талената. Постоји нешто што не смемо убити из вида: важност изражавања себе. У контексту актуелних либералних трендова, посебно у Сједињеним Државама и широм света, неопходно је нагласити различитост – не само понашања или идеја, већ и могућност изражавања онога што лежи дубоко у нашим срцима. Ово се никада не сме заборавити. Слобода говора нема цену.”

Италијанска глумица Валерија Голино којој је припала част да Пену уручи награду, играла је у његовом редитељски дебитантском филму „Индијан ранер” (1991). Током уводне речи у омаж програму, који је подразумевао и исечке из свих филмова у којима је играо и режирао их, Голинова је између осталог рекла: „Шон Пен је човек изузетне харизме, целовите личности и вулканског темперамента. Из његових првих филмова било је очигледно да Шон Пен није само глумац. Далеко од класичне фигуре лепог лица, он намерно бира улоге са тешким политичким и друштвеним темама реалностима.”

Глумица је гледалиште подсетила и на Пенове „Оскаре” освојене за улоге у филмовима „Мистична река” Клинта Иствуда (2003) и „Милк” Гаса ван Сента (2008), као и на ремек-дела попут Робинсовог „Мртав човек хода” и Нелсоновог „Зовем се Сем”, на три освојене канске награде од којих је прва била 1997. за улогу у филму „Она је предивна” Ника Касаветиса.

 Пенова способност да продре у душу својих ликова чини га пиониром у поновном проналажењу трагичног хероја у америчкој кинематографији. Поред своје глумачке каријере, он се етаблирао и као талентовани редитељ са остварењима „Индијан ранера”, „Дан заставе” или „Заклетва” где је као главног глумца одабрао Џека Николсона, а ту је и документарца „Супермоћ” у којем је интервјуисао Зеленског..

 Са сцене у Маракешу могло се чути и доста тога о његовом ангажману на хуманитарним активностима . Његова посвећеност не престаје на биоскопском платну. Оснивач је хуманитарне организације CORE  – „Заједница је организовала помоћ” која је 2010. мобилисала ресурсе за помоћ жртвама разорног земљотреса на Хаитију, а данас подржава маргинализоване заједнице широм света. Запамћен је и тренутак када је Шон Пен лично стао испред града Багдада у покушају спречавања даљег америчког бомбардовања ирачке престонице, али и још много тога током његовог бивствовања на јавној сцени на којој је на почетку важио за „лошег дечка Холивуда”.

Према сопственом признању, Шон Пен се труди да своју визију и посвећеност утка у саму суштину филма. А филм је за њега мост између универзалних прича и индивидуалних борби. Тако је говорио у Маракешу. А у дворани су га у том тренутку слушали Алфонсо Куарон, Дејвид Кроненберг, Валтер Салес, Моника Белучи, Тим Бартон, Џастин Керзел и Џеф Николс...