Одлазак уметника интелектуалца

Ја сам културна чињеница без тржишне базе, говорио је Драгољуб Раша Тодосијевић, визуелни уметник са светском репутацијом, који нас је напустио јуче у 80. години.

Дипломирао је на Ликовној академији у Београду 1969. године. Заједно са Марином Абрамовић, Ером Миливојевићем, Зораном Поповићем, Нешом Париповићем, Гергељем Уркомом и другим уметницима окупљеним око Студентског културног центра у Београду, био је један од првих уметника који је седамдесетих година прошлог века увео концептуалну уметност – Нову уметничку праксу, и нове медије на тадашњу југословенску сцену. Његови најпознатији радови – „Шта је уметност?” („Was ist Kunst?”), „Бог воли Србе” („Gott liebt die Serben”) и многи други – обезбедили су му светску репутацију. Самостално излаже од 1969. године, а од 1970. учествовао је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. У павиљону Србије на 54. Бијеналу у Венецији представљао нас је 2011. године изложбом „Светлост и тама симбола”. Изложба је награђена UniCredit венецијанском наградом. Раша Тодосијевић био је уметник-интелектуалац, уметник-критичар и уметник-теоретичар. Цинизам је био присутан у његовим приступу уметности, али и животу.

Последња изложба Раше Тодосијевића „Сутра је понедељак” одржана је у Музеју савремене уметности Војводине 2022. године. Био је то повод да се поново сагледа значајна и обимна уметничка пракса овог аутора, те да се на једном месту окупе и представе радови из неких од његових кључних серија, као што су: „Дневник”, „Одлука као уметност”, „Vas ist Kunst?” („Шта је уметност?”), „Got Libt di Serben” („Бог воли Србе”).

„Проблеми и питања којима се бави аутор од седамдесетих година представљали су тачке упоришта друштвеног и уметничког конзервативизма, традиционализма и национализма, које је својим уметничким деловањем чинио видљивим и подложним освешћеној критици. Постојање ангажованих уметничких токова у локалној средини, који су се одвијали паралелно са иновативним и радикалним уметничким праксама на међународној уметничкој сцени, потврђује пракса Драгољуба Раше Тодосијевића, што његово дело смешта у шири контекст неоавангардне уметности”, истакла је кустоскиња Сања Којић Младенов.

У интервјуу који смо својевремено водили за „Политику”, Раша Тодосијевић причао нам је о свом детињству и одрастању у београдској Шајкашкој улици. Говорио је да није био добар ђак иако је то могао да буде, јер су га „силни дошљаци из провинције вукли у биоскоп да им чита титлове”.

Растао је са мајком која је радила као шеф ресторана „Два рибара”, „Блед”, „Морнар”.

Детињство Раше Тодосијевића одвијало се на релацији Ботаничка башта – Дунав – биоскопи. Ботаничку башту тада су звали „ботишка” и она је за Рашу било мало царство где је често одлазио да црта. Дунав је био дестинација на чију је другу обалу одлaзио такo што би га неко од одраслих превео преко моста. Тамо је цртао и учио аласки речник. Трећа тачка око које се завртео Рашин живот били су биоскопи: „Дрина”, НУ „Браћа Стаменковић” и „Балкан”.

Маринела Кожељ, Кека, Рашина је велика љубав, животна сапутница, муза, од тренутка када су се пре више од 50 година упознали на једној новобеоградској журки до последњих дана.

Било је и неспоразума са Рашом Тодосијевићем, вратио је „Политикину” награду 2010. године због приватног сукоба са једним од чланова жирија.

Раша Тодосијевић био је уметник који се борио против провинцијализима, национализма, а дуги низ година у својој каријери није се издржавао од уметности.

„Културна сцена у Србији је катастрофална. И јако ретардирана. Врло је конформистичка и враћа нас на неке рецидиве из касних шездесетих година”, говорио је Тодосијевић.

Дела овог уметника данас се налазе у колекцијама светских музеја као што су Тејт Модерн у Лондону, Бобур у Паризу и Музеј модерне уметности у Стокхолму.