Odlazak umetnika intelektualca

Ja sam kulturna činjenica bez tržišne baze, govorio je Dragoljub Raša Todosijević, vizuelni umetnik sa svetskom reputacijom, koji nas je napustio juče u 80. godini.

Diplomirao je na Likovnoj akademiji u Beogradu 1969. godine. Zajedno sa Marinom Abramović, Erom Milivojevićem, Zoranom Popovićem, Nešom Paripovićem, Gergeljem Urkomom i drugim umetnicima okupljenim oko Studentskog kulturnog centra u Beogradu, bio je jedan od prvih umetnika koji je sedamdesetih godina prošlog veka uveo konceptualnu umetnost – Novu umetničku praksu, i nove medije na tadašnju jugoslovensku scenu. Njegovi najpoznatiji radovi – „Šta je umetnost?” („Was ist Kunst?”), „Bog voli Srbe” („Gott liebt die Serben”) i mnogi drugi – obezbedili su mu svetsku reputaciju. Samostalno izlaže od 1969. godine, a od 1970. učestvovao je na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. U paviljonu Srbije na 54. Bijenalu u Veneciji predstavljao nas je 2011. godine izložbom „Svetlost i tama simbola”. Izložba je nagrađena UniCredit venecijanskom nagradom. Raša Todosijević bio je umetnik-intelektualac, umetnik-kritičar i umetnik-teoretičar. Cinizam je bio prisutan u njegovim pristupu umetnosti, ali i životu.

Poslednja izložba Raše Todosijevića „Sutra je ponedeljak” održana je u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine 2022. godine. Bio je to povod da se ponovo sagleda značajna i obimna umetnička praksa ovog autora, te da se na jednom mestu okupe i predstave radovi iz nekih od njegovih ključnih serija, kao što su: „Dnevnik”, „Odluka kao umetnost”, „Vas ist Kunst?” („Šta je umetnost?”), „Got Libt di Serben” („Bog voli Srbe”).

„Problemi i pitanja kojima se bavi autor od sedamdesetih godina predstavljali su tačke uporišta društvenog i umetničkog konzervativizma, tradicionalizma i nacionalizma, koje je svojim umetničkim delovanjem činio vidljivim i podložnim osvešćenoj kritici. Postojanje angažovanih umetničkih tokova u lokalnoj sredini, koji su se odvijali paralelno sa inovativnim i radikalnim umetničkim praksama na međunarodnoj umetničkoj sceni, potvrđuje praksa Dragoljuba Raše Todosijevića, što njegovo delo smešta u širi kontekst neoavangardne umetnosti”, istakla je kustoskinja Sanja Kojić Mladenov.

U intervjuu koji smo svojevremeno vodili za „Politiku”, Raša Todosijević pričao nam je o svom detinjstvu i odrastanju u beogradskoj Šajkaškoj ulici. Govorio je da nije bio dobar đak iako je to mogao da bude, jer su ga „silni došljaci iz provincije vukli u bioskop da im čita titlove”.

Rastao je sa majkom koja je radila kao šef restorana „Dva ribara”, „Bled”, „Mornar”.

Detinjstvo Raše Todosijevića odvijalo se na relaciji Botanička bašta – Dunav – bioskopi. Botaničku baštu tada su zvali „botiška” i ona je za Rašu bilo malo carstvo gde je često odlazio da crta. Dunav je bio destinacija na čiju je drugu obalu odlazio tako što bi ga neko od odraslih preveo preko mosta. Tamo je crtao i učio alaski rečnik. Treća tačka oko koje se zavrteo Rašin život bili su bioskopi: „Drina”, NU „Braća Stamenković” i „Balkan”.

Marinela Koželj, Keka, Rašina je velika ljubav, životna saputnica, muza, od trenutka kada su se pre više od 50 godina upoznali na jednoj novobeogradskoj žurki do poslednjih dana.

Bilo je i nesporazuma sa Rašom Todosijevićem, vratio je „Politikinu” nagradu 2010. godine zbog privatnog sukoba sa jednim od članova žirija.

Raša Todosijević bio je umetnik koji se borio protiv provincijalizima, nacionalizma, a dugi niz godina u svojoj karijeri nije se izdržavao od umetnosti.

„Kulturna scena u Srbiji je katastrofalna. I jako retardirana. Vrlo je konformistička i vraća nas na neke recidive iz kasnih šezdesetih godina”, govorio je Todosijević.

Dela ovog umetnika danas se nalaze u kolekcijama svetskih muzeja kao što su Tejt Modern u Londonu, Bobur u Parizu i Muzej moderne umetnosti u Stokholmu.