Изградња колектора плаши мештане Ботуна

Од нашег дописника
Подгорица – Мештани села Ботун, у најмлађој општини Зети, већ месецима воде борбу против изградње постројења за пречишћавање отпадних вода на граници њиховог села и Дајбаба. Конфликт између локалне заједнице и власти око избора технологије и локације колектора не сме бити против здравља становништва.

„Планирано постројење неће бити изграђено у Ботуну. Нудили су нам компензације у виду земљишта, али на то никада нисмо пристали и нећемо”, истакао је председник општине Зета Михаило Асановић, поручивши да општина остаје чврсто против изградње.

Асановић је указао на то да је игнорисање овог проблема од стране еколога поражавајуће јер је реч о пројекту који погађа десетине хиљада људи, а еколошке организације нису се укључиле у расправу.

Бројне јавне расправе отвориле су многа питања и још више сумњи, док стручњаци, локалне власти и становници изражавају неслагање у вези с технологијом која планира да се користити и могућим последицама по здравље и животну средину.

Инжењер Милорад Вукотић, један од најгласнијих критичара, упозорава да ће примена застареле технологије, која укључује спалионицу, произвести опасне ПМ 10 честице.    „Ове честице озбиљно угрожавају здравље људи, посебно утичући на мозак и унутрашње органе. Модернији системи пречишћавања отпадних вода могу радити без димњака, чиме се избегава загађење ваздуха. Технологија предложена за Ботун је застарела и еколошки штетна, упркос финансијској подршци КФW банке”, изјавио је Вукотић и додао: „Ако не можете да контролишете ПМ 10 честице, осуђујете људе на доживотне здравствене проблеме. Предлажем савременије решење које се користи у САД и Чешкој”.

Становници Ботуна сматрају да пројекат представља претњу њиховим породицама и здрављу. Један од мештана Борис Ћетковић, поручио је онима који управљају подгоричком општином: „Ви браните папире и пројекте, а ми бранимо наше животе.” Додао је да се „власти не могу ослонити само на теоријске податке већ морају узети у обзир стварне последице на здравље и животну средину”.

За Ботуњанца Славка Вукчевића забрињавајуће је питање шта ако се постројење поквари. У том случају, мораће се испустити вода директно у реку Морачу, што би представљало еколошки геноцид, а то је кривично дело, каже он.

Функционер Демократске Црне Горе Лука Крстовић затражио је додатне анализе квалитета ваздуха у ширем региону, „јер у постојећем елаборату нису обухваћене анализе за подручја Зете и Ботуна”.

Руководилац постојећег постројења, Наталија Благојевић, тврдила је да је опрема за постројење већ унапред резервисана и да је могуће искључити део постројења ако дође до проблема: „Било шта да се деси, може се искључити један део опреме, а други да ради.” Ипак, мештани су остали скептични према овим објашњењима и другим обећањима.

Занимљива је и тврдња Бојана Башановића из Ботуна да је „у отпадним водама из постојећег постројења утврђено присуство антибиотика и људи треба да знају какву рибу једу”.

Помоћница секретара за планирање простора, Бранка Кнежевић, истакла је да је спаљивање отпада „много мање штетно од спаљивања гума”, али је нагласила да „постројење неће испуштати непрерађене воде у Морачу”, додавши да су „критеријуми за изградњу овог постројења строжи него у Европској унији”.

Остаје да се види хоће ли мештани села Ботун успети да спрече изградњу колектора. Њихова борба не темељи се само на заштити животне средине већ и на заштити здравља садашњих и будућих генерација.