Чланови колегијума вратили бонусе

Чланови колегијума Аеродрома „Никола Тесла”, којима су исплаћени високи бонуси, вратили су тај новац, што се види из фотокопија уплатница које је „Политика” јуче добила од aеродрома. Новац су на рачун ЈП Аеродром „Никола Тесла”, са назнаком „уплата бонуса”, уплатили Зоран Илић (224.901,83 динара), Драган Несторовић (358.927,70 динара), Оливера Марковић (353.337,30 динара), Љиљана Симоновић (361.895,62 динара), Виолета Јовановић (358.431,88 динара), Ана Јузбашић (347.021,68 динара) и Велимир Радосављевић (362.864,33 динара).

П.Р.

--------------------------------------------------

Дуплирани намети – већи приход

Аеродром „Никола Тесла” Јату, „Јат-техници”, „Кетерингу” и „Супорту” наплаћује услуге које се тарифирају кроз коришћење аеродромске инфраструктуре

Када је именован на место генералног директора Аеродрома „Никола Тесла” Бојан Кришто је за себе рекао да је стручњак за реорганизацију, финансије и примену квалитетног начина пословања. То је био одговор на сумње у његову компетентност да управља највећом домаћом ваздушном луком,jер многи су му замерали намладости (рођен 1976. године) и неискуству.

Ипак, судећи по радној биографији, долазак Кришта на чело аеродрома није био споран. Он је и пре тога обављао важне и одговорне функције, попут директора Лутрије, председника Управног одбора „Галенике”, саветника Мирољуба Лабуса у савезној и републичкој влади.

Како било, сада већ бивши генерални директор аеродрома остварио је пословне резултате на којима би му позавидели и менаџери са запада. Он је пословну добит аеродрома учетворостручио. Тако Аеродром „Никола Тесла”, са прошлогодишњих 4,5 милиона евра прихода ове очекује 18 милиона евра. Удржавни буџет је уплаћено 20 милиона евра, а аеродром је након две и по године од почетка радова успешно окончао увођење „категорије 3б” – система за слетање по смањеној видљивости.

Пословне успехе аеродрома, међутим, многи оспоравају. Како се може чути, аеродром је првенствено профитирао на монополском положају и увођењу нових – неоснованих намета. О томе сведочи увођење безбедносне таксе од 4,5 евра, за коју путници и авио-превозници нису добили нову услугу. Наиме, без обзира на знатна средства из тог прихода (2,8 милиона путника ове године), аеродром није купио нове уређаје за контролу путника. Уместо тога, у току је припрема нових безбедносних процедура, док је набавка нове опреме остављена за касније.

И такозвана трансферна такса за путнике који преседају у Београду је са четири поскупела на 16,5 евра. Због притужби Јата, аеродрому је наложено да ову таксу врати на стару цену, али до данас то није учињено.

У пословне приходе аеродрома улази и зарада од наплате улаза возила Јата, „Јат-технике”, „Кетеринга” и „Супорта”на платформу. Цена појединачног улаза је 7,5 евра, иако се та услугавећ наплаћује кроз наплату за коришћење инфраструктуре аеродрома. На ту чињеницу су посебно љути у Јату, уз опаску да аеродрому отуда 35 милиона евра, колико је понудио за некретнине нашег националног авио-превозника у иностранству. Иначе, у Јату истичу да је та компанија прошле године за аеродромске услуге платила око 20 милиона евра, док ће за ову годину та сума бити 50 одсто виша.

Авио-превозници који користе услуге београдског аеродрома замерају да ова фирма недовољно улаже у пратеће услуге путницима. Иако је цена закупа пословног простора удвостручена, аеродром има, најблаже речено, неадекватан бизнис салон – без купатила и тоалета. Привредници, који плаћају најскупље карте, од хране на располагању имају само сендвиче, при чему је Јатов захтев да отвори свој салон – одбијен.

М. Лакић