Тринаеста плата само за малобројне

Неке компаније је користе за јачање лојалности и морала запослених, други је дају зато што их држава обавезује на празнично награђивање, а они успешни је исплаћују на крају године како би поделили добит и са радницима. Тринаеста плата ипак у већини земаља, па и у Србији, није посебно дефинисана Законом о раду, па послодавци немају обавезу да овај вид награде исплаћују својим запосленима на крају пословне године.

Последњи подаци Мреже за пословну подршку који се, сазнајемо, нису значајније мењали у овој години, показују да мање од 20 одсто компанија у Србији исплаћује 13. плату у неком облику. Без обзира да ли је реч о класичној заради, бонусу на плату или другом виду стимулације која се радницима исплаћује током године, а не само пред празнике, предуслов је то да компанија остварује добре пословне резултате.

Истраживање је показало да је углавном исплаћују средња и већа предузећа, мада има случајева да се 13. плата бележи и у малим фирмама, са 15, 20 или 30 запослених. Све је више компаније које ову врсту стимулације користе да би задржале и наградиле раднике, с обзиром на то да је велика криза и недостатак радне снаге. Порески третман ових бонуса је исти као и у случају зараде, па се и на њих плаћају порези и доприноси.

Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку каже да је ова година била година опоравка од инфлације и већина фирми је гледала како да се одржи у послу. Мало је оних који су, додаје, имали неки вртоглави раст и успехе да би то резултирало исплатом бонуса.

– У првих шест месеци ове године фирме су једва показивале раст и помаке у односу на претходну године. Једна година инфлације у привреди значи две године опоравка. Целе године су се осећале и последице рата у Украјини, раста цене енергената, а и у Европи су се осећале последице поскупљења кредита, због чега је било мање и инвестиција, па и раста зарада. Прошле године смо имали детаљно истраживање, прикупљено из више извора и ништа се битније није мењало. У неким секторима попут грађевинске индустрије имали смо кризу због недостатка радне снаге. У таквим условима је тешко остварити резултате који би довели до исплате бонуса – каже Рајић.

На питање каква је ситуација у свету, он каже да то зависи од земље до земље. Код нас и даље више од 40 одсто запослених ради у јавном сектору. Више има само у скандинавским земљама, али је њихова продуктивност јавног сектора и до 300 одсто већа.

– Са њима се не можемо поредити, а са киме можемо то зависи који део света посматрате. У Северној Америци или Јапану, па и у Аустралији бонуси се исплаћују у зависности од успешности фирме и они су у неким случајевима врло високи. Тринаеста плата је модел који је присутан у земљама које имају парламентарни социјализам у модерном смислу речи попут Немачке, Аустрије, Чешке или Италије. Бонуси се исплаћују на различите начине, кроз додатну плату, награду, па и проценат преко акција уколико је фирма на берзи – каже Рајић. Тринаеста плата ће ове године опет бити исплаћена у успешној домаћој фирми „Металац”, која већ више од две деценије на овај начин мотивише запослене, пре свега, захваљујући добрим резултатима.

– Ове године смо по резултатима добри и биће поново исплаћени и бонуси. Дајемо половину за Нову годину. Битно је да сви запослени добију исти износ. Каква год да је плата у току године, људи се обрадују награди и то има мало и социјални моменат, али је и мотивишуће за запослене. Иако у закону није наведено да се бонуси морају исплатити у овим условима, то много значи запосленима – каже Драгољуб Веселиновић, власник ове компаније.

У Индустрији меса „Топола” за „Политику” кажу да су ове године три пута повећавали плате и да иде још једно повећање од 13 процената.

– Без обзира на то, за запослене имамо различите врсте стимулација које се додељују на месечном нивоу и то за редовност на послу, радни учинак, врсту посла коју радник обавља, прековремене сате… Бонуси и додатне награде се уз плату исплаћују сваког месеца и када се то погледа на годишњем нивоу, то је и више него да смо једнократно исплатили 13. зараду. Свака награда за запослене је врло мотивишућа – каже Вукоје Мухадиновић, власник и генерални директор Индустрије меса „Топола”.

Економисти кажу да већина запослених ипак неће осетити благодети додатне 13. плате. Када је реч о привреди, раст зарада и даље у већини сектора касни за инфлацијом. Осим оних који раде на таквим пословима да имају плате изнад 1.200 и 1.500 евра у динарској противвредности, већина је незадовољна и осећа да су изгубили на вредности зараде. Разлог је то што оне не подмирују њихове потребе и принуђени су да се додатно сналазе како би нешто више и осетније пружили својим породицама.