Оно си што свираш

„Генерација 5”, група која се одржала током протекле три деценије, наступиће вечерас у Студентском културном центру. Иако нема директног повода, овај концерт је прилика да њихова публика, али и сви заинтересовани чују неке од песама које су обележиле време у којем су настале. О самом наступу, истрајности, позитивној треми и свим осећањима које носи жива свирка, попричали смо са гитаристом групе Драганом Јовановићем, човеком који је музици посветио практично цео свој живот.

– Ми у последње време правимо мање наступе, по унутрашњости, или рецимо у Босни, има још људи заинтересованих за прави, искрени рокенрол. Не може се рећи да нас није било, само нисмо свирали на овај начин, велики концерт. Покушали смо да схватимо начин функционисања клупских свирки, али смо брзо увидели да то није за нас, јер се у таквим околностима „успешност” неког бенда мери блок-касом и бројем попијених пића. Многи нас питају какво изненађење спремамо, па могу да поручим да је изненађење то што још увек свирамо и живимо рок, упркос овим незахвалним временима за културу.

Искусни музичар додаје да је можда и добро то што „Генерација 5” никад није превише „досађивала” медијима.

– Кад си нон-стоп на сцени, у медијима, временом почнеш да досађујеш људима, ако немаш да кажеш нешто ново. Ми не желимо по сваку цену да се вртимо свуда, у свим новинама, на свим радио и ТВ станицама, то често зна да буде и контрапродуктивно.

Јовановић каже да и после свих ових година има ону благу, позитивну трему пред концерт.

– Без обзира на то колико ми је био тежак дан, како се тренутно осећам, никад ми није било свеједно пред сам излазак на бину. То је онај позитиван адреналин, који те држи да даш све од себе, јер знаш да су у публици људи који те воле и који желе да осете да то радиш из срца. Не ваља ако је трема прејака, то зна да буде кочница. Ипак, да није тог осећаја, тада би нестала суштина бављења овим послом.

Познат и као добар студијски музичар, Јовановић каже да је концерт заправо права провера колико добро и квалитетно свира.

– У студију, ти можеш себи да организујеш време, да исправиш оно што ти се не свиђа, ту је и неки мали, лични комфор који сам себи приуштиш. Студио ти даје тај вид комбинаторике који не добијаш уживо. На концертима тога нема, нема назад, нема поправке, то си што си одсвирао. Не мислим само у техничком смислу, већ је битна и та фузија енергије између нас и оних због којих смо ту све ове године.

Незаобилазно питање било је и да ли „Генерација 5” у плану има нови студијски албум.

– Видећемо, можда нешто током следеће године. Лично мислим да класичан албум саставима попут нас тренутно можда и не треба. Данас песме треба претварати у спотове, пласирати на Интернет. То је неминовна садашњост и будућност.

Упитан за симболику коју СКЦ носи, Јовановић истиче:

– СКЦ је много више од концертне дворане. Ми смо ту гравитирали још као тинејџери, касније ту и свирали. Кад год тамо наступам, у глави окренем цео круг и добијем то исто, клиначко осећање, без обзира на то колико је времена протекло – каже Јовановић.