Минимална зарада повећава и остале плате

Минимална зарада у 2025. години биће већа за 13,7 одсто и износиће у просеку око 53.590 динара. Од 1. јануара ова зарада ће тако са овогодишњих 47.154 бити повећана на 53.529 динара, док ће минимална цена радног сата бити 308 динара. Послодавци су, као компензацију, добили увећање неопорезивог дела зараде за исти проценат за који је повећан минималац – 13,7 одсто, што је у номиналном износу 3.423 динара. Дакле, уместо досадашњих 25.000 динара у следећој години неће се опорезивати 28.423 динара.

Минимални износи зарада ће се тако у следећој години кретати у распону од 49.280 динара за 160 радних сати до 56.672 динара за 184 радна сата. Тако ће , на пример, за месец са 176 радних сати, послодавци за исплату минималне нето зараде убудуће плаћати укупне доприносе од 30.168, уместо досадашњих 26.545 динара.

Да подсетимо, синдикати су изједначавање минималца са минималном потрошачком корпом оценили као симболичан резултат, будући да ће ово повећање утицати на стандард ограниченог броја људи, због чега је, како су рекли, потребно да влада створи амбијент који ће омогућити раст просечне зараде.

Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије, каже да у нашој земљи званично има око 100.000 радника на минималној заради, али још неколико стотина хиљада запослених прима зараде које нису најниже, али су близу тог минималног износа.

– Сваке године долази до договора синдиката, послодаваца и владе, па је тако било и овог пута и повећање минималне зараде је задовољавајуће, јер је веће од предвиђеног раста БДП-а и инфлације и износиће 13,7 одсто. Влада је прихватила и то да се направи компензација послодавцима, повећањем неопорезивог дела зараде. Треба имати у виду да трошак привредника није само изражен у порезу на минималац. Он се неће плаћати до износа од 28.000 динара, али ће се и даље исплаћивати на ту увећану плату, око педесетак одсто свега осталог, а то су доприноси за пензије и здравство, каже Атанацковић.

С обзиром на то да Србију очекује и доношење новог закона о раду, а тиме и усаглашавање са овим прописима у Европи, наш саговорник из Уније послодаваца Србије подсећа да би можда требало размишљати и о увођењу такозваних секторских зарада које би се дефинисале потписивањем посебних колективних уговора.

Да подсетимо, Унија послодаваца је још пре почетка преговора о новој минималној цени рада анкетирала своје чланове, а анализа је показала да су две трећине чланства биле за повећање минималца, под условом да држава учествује у помоћи, док се трећина противила повишици уз образложење да већи минималац може да изазове отпуштање радника и онемогући даљи рад појединим фирмама.

Чеданка Андрић, председница УГС „Независност”, каже за „Политику” да у тренутку када су синдикати преговарали о минималцу да су знали да то није оно што ће задовољити грађане, али да је важно да су ствари после више година покренуте са мртве тачке и да ћемо са том зарадом моћи макар да покријемо минималну потрошачку корпу.

– Видећемо кретање инфлације и трошкова живота од јануара, а ако буде неких већих поремећаја, сигурно ћемо иницирати корекције у току године, а ту могућност нам даје и садашњи Закон о раду. Минималац никада не може да буде велики и никада нисмо задовољни, али је добро да повећање минималне зараде обично погура и остале плате, каже Андрићева.

Она истиче да се нада да ће се у Србији у следећој години више говорити о зарадама, а мање о минималцу.

– Тешко је предвидети шта нас чека, али квартално ћемо проверавати ситуацију. Статистика увек касни са подацима који нам требају, али верујем да ће се у првих пет месеци видети како све иде и ако буде потребно, реаговаћемо. И претпрошле године смо у мају реаговали са захтевом о корекцији минималне зараде, с тим што влада то није прихватила, каже Андрићева и подсећа да према подацима Министарства финансија минималну зараду у Србији прима око 114.000 запослених, али да синдикати сматрају да је тај број и већи.