Милунка Савић други пут на Малти

Српски образовно-културни центар „Св. Јелена Анжујска” позвао је глумицу Весну Станковић да за српску дијаспору одигра представу о жени која је симбол љубави, човекољубља и патриотизма

Милунка Савић, највећа српска ратна хероина, провела је седам година у ратовима, девет пута је рањавана, а једном је умало избегла утапање у мору. Злослутног 28. јула 1918. године, брод пун српских ратника упутио се на Малту, нажалост, надомак обале десио се бродолом и многи њени саборци су страдали. Милунка је још једном, стицајем околности, преживела и убрзо одатле упутила се право на Солунски фронт.

Вечерас, од 19 сати, Милунка Савић као хероина монодраме „Милунка” у извођењу Весне Станковић, глумице Југословенског драмског позоришта, враћа се други пут на Малту. Српски образовно-културни центар „Св. Јелена Анжујска” позвао је Станковићеву да за српску дијаспору одигра ову представу о жени која је симбол љубави, човекољубља и патриотизма.

– Неизмерно се радујем што ћу моћи, као Милунка, да се поклоним гробовима страдалих српских војника. У ово време пре 110 година, иначе, српска војска се у неиздржљивим условима повлачила преко албанских гудура и ово је један од начина да порадимо мало на култури сећања и одавања почасти нашим страдалим прецима. Милунка Савић била је особа упечатљиве физичке и менталне снаге. Мој највећи страх у току припремања представе био је да ли ћу имати довољно снаге, маште, глумачког умећа да је прикажем на достојан начин. И после 10 година играња још имам понекад стрепњу да ли ћу моћи да те речи изговорим са макар делићем њене енергије – каже за „Политику” Весна Станковић која се са узбуђењем спрема за ово гостовање и додаје:

– У мојој породици се са генерације на генерацију преносила прича о дедовима и прадедовима, који су били у готово сваком рату са српском војском. Причајући о Милункиним ратним данима приповедам о страдалништву свих наших предака, јер готово да нема породице у Србији која није неког изгубила у бројним ратовима. И онда ту не треба много ни глумачке технике да би се покренуле емоције.

Милунка Савић Глигоријевић (1892–1973) јунакиња балканских ратова и Првог светског рата, била је наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило” и жена са највише одликовања у историји ратовања. Када је октобра 1892. године објављена мобилизација, Милунка без много двоумљења облачи униформу свога болешљивог брата и пријављује се у мобилизационом зборишту у Београду, под именом Милун Савић. Када је у Брегалничкој бици рањена, болничко особље открило је да је реч о жени...

– Имала је Милунка више животних филозофија. Једна је: „Моју Србију напали, а ја треба да чувам овце и плетем. Па ја боље пуцам него што плетем.”, Још један животни мото био јој је да заштити породицу, земљу, род од нападача и освајача. А последњи мото, који је живела тако што је исхранила и ишколовала 35-оро туђе деце, међу њима и младог Бугарина што се касније оженио њеном усвојеном кћерком, и малу Хрватицу са посебним потребама, коју је извукла из једног далматинског сиротишта. Сматрала је да је школа најважнија: „Само знање и образовање Србе и Србију могу спасити!” – прича Весна Станковић.

Током живота Милунка Савић, како каже наша саговорница, никада себе није доживљавала као особу коју треба жалити. После Првог светског рата добила је пет хектара земље поред Новог Сада и то је била нека врста накнаде за ратне дане. Она је то оставила својој сестри и дошла у Београд. Истина је да је радила по два посла да би хранила децу о којој је бринула, али она то није сматрала понижавајућим. У оно време је било још много хероја који су имали и мање среће од ње. Она је могла себи да приушти луксуз и лагодан живот у Француској, где су јој је нуђени велика пензија и кућа. Одбила је јер се своја земља воли и у рату и у миру.

– Из наше перспективе Милунка Савић живела је тешко, али она то није тако доживљавала. Имала је своју кућицу, башту препуну цвећа, пуну кућу деце, сваке недеље се орио дечји смех, разговор деце, ратних другова, комшија, рођака... Милунка је кувала велике количине хране, спремала зимницу, џемове, код ње се окупљало, смејало, певало, плакало... Живела је леп живот. Заборавила ју је државна администрација, али људи нису. Баш како је знала да каже Милунка Савић: „Доброта мора да се памти, али заувек да се памти”.

Српски образовно-културни центар Св. Јелена Анжујска на Малти волонтерско је удружење, основано с пролећа 2021. године уз благослов пароха малтешког Ристе Горанчића са идејом да уметничким садржајима употпуњује културни живот српске заједнице, али и гради мостове између Србије и Малте, представљајући богато српско културно наслеђе људима који живе на острву.