На пијацама пасуљ скупљи од меса

Током поста продаја пасуља расте, а последњих недеља његова цена приметно је порасла на пијацама у Србији. Практично, приближила се цени свињског меса, понегде је чак и виша, док је ово поврће одавно скупље од пилетине.

Већ стандардно најскупље бели пасуљ плаћају Београђани – 600 динара по килограму, колико је коштао на једној од централних градских пијаца.

Према извештају за протеклу седмицу Система тржишних информација Србије (СТИПС), потрошачи у Пироту и Суботици морали су да издвоје 500 динара, док је пасуљ био најјефтинији на тезгама у Кикинди и Пожаревцу, 380, односно 350 динара.

Рекло би се да је вртоглави раст цене овог поврћа још једна нелогичност на тржишту, али по објашњењу стручњака постоји много разлога због којих ни пасуљ више није тако јефтин. Основни је то што се домаће површине под пасуљем смањују, а знатне количине стижу из увоза.

У нашој земљи просечна годишња потрошња пасуља по становнику приближно је десет килограма. Ова количина је за шест до осам килограма мања него најпродаванијих категорија меса – пилетине и свињског. Али је зато потрошња пасуља знатно већа од количине јунећег меса које годишње купи просечан потрошач.

Према званичним подацима Републичког завода за статистику, површине под пасуљем у 2023. биле су за око 18,5 одсто мање у односу на претходну годину. На 7.035 хектара произведено је 7.865 тона, незнатно мање у односу на 2022. са просечним приносом од 1,1 тону по хектару. Највиши принос остварен је у Војводини. Међутим, у северној покрајини налази се свега десет одсто од укупних површина под овом културом.

Како су у Привредној комори Србије (ПКС) рекли за „Политику”, производња домаћих сорти бележи пад из више разлога: недовољне употребе сертификованог семена, недовољног наводњавања површина под овом културом, али и због проблема са болестима и климатским променама.

– Домаћи произвођачи губе интересовање за производњу пасуља због високих трошкова инпута и ниских приноса – наводе у ПКС и напомињу да има потенцијала за обнову производње, али уз адекватну примену техника гајења, нових технологија и едукацију произвођача.

Производња традиционалних сорти такође би могла да се обнови и брендира као аутентични српски производ, сматрају стручњаци. У 2023. увезено је 14.165 тона пасуља, 19 одсто мање у односу на претходну годину, и то за 20,3 милиона евра.

Највише се увозио сушени пасуљ, 99,4 одсто, а смрзнути и свежи у незнатним количинама. Пасуљ се највише на наше тржиште допремао из земаља ЕУ, увезли смо 5.794 тоне, и то највише из Бугарске и Пољске. Готово једнака количина као из Европе стигла је и из Киргистана и знатно мање из Египта.

Вредносно учешће пасуља у укупном извозу поврћа из Србије је свега 3,1 одсто. У 2023. години извезено је 3.605 тона, што је за 33,6 одсто мање у односу на претходну годину. Произвођачи су од извоза приходовали 4,3 милиона евра – 16, 8 одсто мање него у 2022.

Пасуљ се највише извозио у смрзнутом стању и највише у ЕУ, односно у Хрватску, док су од држава ЦЕФТА региона највећи купци били Босна и Херцеговина и Северна Македонија.

Највеће површине под пасуљем се налазе у региону Јужне и источне Србије (49 одсто), затим у региону Шумадије и западне Србије (37 одсто). Са најмањих површина (четири одсто) стиже на тржиште из Београдског региона.