Прагматични радикал Ел Џавлани

Побуњеници из свих делова Сирије ускладили су своје акције у свргавању Башара ел Асада са изузетном дисциплином у протеклим данима. Међутим, како је Асадов режим пао брже него што су очекивали, можда нису имали довољно времена да се припреме за дан после. Свака од четири главне фракције: сунитски побуњеници под вођством Хајат Тахир ел Шамса (ХТС) на северозападу, Курди на северу и истоку, секуларисти на граници са Јорданом и преостали лојалисти из Асадове алавитске секте ‒ су добро наоружани и сви ће тражити свој део колача и удео у средствима за обнову разорене земље, чији се трошкови процењују на око 200 милијарди долара. Први знаци су охрабрујући, иако је прерано за било какве закључке. Абу Мухамед ел Џавлани, вођа најјаче фракције ХТС, који је последњих неколико година де факто владао провинцијом Идлиб, тврди да су научили лекције из прошлих смена режима у арапском свету. За разлику од Ирака и Либије, транзиција се води локално, а не под утицајем страних сила и повратника из егзила. Ипак, многе брине Џавланијева биографија, без обзира на то што је годинама радио на преобликовању свог јавног имиџа, одричући се дугогодишњих веза с исламсим екстремистима и представљајући себе као заговорника плурализма и толеранције.

Џавлани се први пут окренуо џихадистичким идејама након терористичког напада 11. септембра 2001. у Њујорку, када је почео да присуствује тајним трибинама у предграђима Дамаска. Након америчке инвазије на Ирак придружио се Ал Каиди у тој суседној земљи, из које се у марту 2011. вратио у домовину, када је избио устанак против Асадове власти, и основао сиријски огранак Ал Каиде. Након пет година грађанског рата, он је први пут открио своје лице јавности у видео-поруци, најављујући прекид веза с организацијом Осаме бин Ладена. Временом је турбан заменио војном униформом, а затим њу кошуљом и сакоом. Изјавио је да, за разлику од Исламске државе, нема намеру да покреће нападе против Запада, као и да кад Асад буде поражен, неће бити одмазде против његове алавитске мањине. А последњих дана чак је одбацио и ратничко име – Џавлани, које је узео по Голанској висоравни, пошто су му баба и деда побегли одатле за време Шестдодневног рата са Израелом 1967. године. На његовим телеграм каналима сада га називају председник Ахмед ел Шара по рођењу, док уверава хришћане и жене да не планира да наметне строге исламске кодексе у Сирији. Та трансформација од џихадистичког екстремисте до потенцијалног градитеља државе сада је стављена на пробу. Међутим, и даље није успео да отклони сумње западних влада које ХТС и даље сматрају терористичком организацијом, као ни аналитичаре. „Он је прагматични радикал”, рекао је Томас Пјерет, стручњак за политички ислам за АПФ. Слично мишљење дели и Арон Лунд, сарадник „Сентри интернешенела” и аналитичар Блиског истока.

„Што је мање локалне и међународне панике и што више Џавлани изгледа као одговоран лидер, а не токсични џихадистички екстремиста, то ће његов посао бити лакши. Да ли је потпуно искрен? Сигурно није. Али то је паметан потез у овом тренутку”, сматра Лунд.

Чини се да све зависи од тога да ли ће расцепкана сиријска опозиција, изненада лишена заједничког непријатеља, успети да се уједини како би формирала плуралистичку, федералну цивилну владу... Или ће период транзиције одвести земљу у нови грађански рат који би могао да буде налик „природом стању” из „Левијатана” Томаса Хобса, у ком се води рат свих против свих – с обзиром на то да сада више не важи правило непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ.