„Политика” пронашла Гојину графику

У једној од кухиња виле „Мир” репортер „Политике” прекјуче је пронашао графику Франсиска Гоје (1746–1828) „Другари на припремама” која је пре дванаест година нестала из фондова Музеја историје Југославије, односно некадашњег Меморијалног центра „Јосип Броз Тито”.

Пре пет година овај музеј је приредио изузетну изложбу једанаест Гојиних графика, из серије „Los caprichos” (фантазије), будући да је Тито 11. маја 1956. у Паризу, од југословенских исељеника, добио јединствени поклон – мапу са оригиналним бакрорезима Франсиска Гоје.

У каталогу изложбе,аутор поставке Ненад Радић, кустос ликовне збирке Музеја историје Југославије, навео је и податак да је Тито седамдесетих година 20. века добио „још једну Гојину графику из исте серије”. Била је то графика „Другари на припремама”, поклон председника Народне социјалистичке партије ШпанијеЕнрика Тиерноа Галвана, уручен у 1978. године.

У поменутом каталогу Радић објашњава да „је у питању лист број 11: ’Muchacos al avio’. Другови су у ствари кријумчари, бандити, у предаху између два препада!”.

По Радићевим речима, „графика се налазила у библиотеци резиденције у Ужичкој бр. 15. Од тренутка када је део музејског комплекса, у чијем саставу је била и резиденција, променио намену, њој се губи сваки траг”.

Догодило се то 1996. године, када је престао да постоји Меморијални центар „Јосип Броз Тито”, после чега су у састав Музеја историје Југославије ушли Музеј „25. мај”, Кућа цвећа и Стари музеј. Прво жичаним, а онда и бетонским зидом, ове установе су потом и буквално раздвојене од осталог дела некадашњег јединственог музејског комплекса.

С друге стране зида, на површини од око седам хектара, остали су објекти резиденције, ловачка кућа, билијарница и вила „Мир”.

Један од најинтимнијих Титових кутака била је управо библиотека у резиденцији коју је НАТО бомбардовао 1999. године, када је у њој боравио Слободан Милошевић.

Прекјуче, током посете вили „Мир”, док су колеге новинари разговарали с љубазним домаћинима, Милошем Алавањом и Момом Цвијовићем, распитујући се где је седео Слободан Милошевић, а где Чедомир Јовановић у ноћи Милошевићевог хапшења, ко је спавао на овом, а ко на оном кревету, мало сам се одвојио од групе и ушетао у једну кухињу. Поред шпорета, на кухињском „радном столу”, видео сам урамљену графику, узео сам је у руке и био готово шокиран: Гоја!

Лист број 11, онај који је пре пет година и званично, каталошки, проглашен за нестало дело великог шпанског уметника.

Наравно да сам пред колегама из других редакција морао да скријем своје узбуђење, али сам о виђеном дискретно обавестио Мому Цвијовића, кустоса Музеја историје Југославије и једног од најбољих познавалаца Титових фондова. Он је репортеру „Политике” дао на увид каталошки документ број 3158 из прецизне евиденције Титових поклона, а снабдео нас је и копијом Гојине графике. Она је, нажалост, лошијег квалитета, јер је реч о фотокопији, насталој давно пре нестанка бакрописа.

„Графика ’Другари на припремама’, шпанског сликара Франсиска Гоје (18 x 11,5 цм). У паспартуу, застакљено”, наведено је у каталошком документу 3158.

Овај бакропис, дванаест година откако му се губи било какав траг, прекјуче је случајно пронађен и очигледно је да га треба вратити тамо где му је место, у фондове Музеја историје Југославије.О тим фондовима већ деценијама предано и одговорно брину стручњаци овог музеја, али пример Гојине графике показујекако се приљежност и стручност сударају с политиком, која је искључиви кривац што музеолози нису знали где је нестао 11. лист Гојиних „Los caprichos”.

Како да знају да се графика налази тик уз ринглу шпорета једне од кухиња виле „Мир”, када у ово здање нису могли да уђу од 1996. године.

-------------------------------------------------------------

Осуда људских порока

Рад на 80 графика „Los caprichos” Франсиско Гоја је започео 1792. да би серију завршио 1799. године. Уметник је своје дело најавио следећим речима: „Збирка графика и каприциозних тема, смишљена и гравирана руком дон Франсиска Гоје.Аутор је убеђен да осуда људских грешака и порока може бити достојна тема сликарства: као погодне теме за своје дело, он је из мноштва глупости и грешака изабрао оне које су заједничке сваком грађанском друштву, а међу уобичајеним помрачењима и лажима које су проузроковане обичајима, незнањем или самољубљем, оне за које верује да су најприкладнија тема за подсмех али које у исто време подстичу машту.”

Шибајући пороке, неморал и таштину, Гоја никоме није остао дужан. Својим изоштреним критичким духом и врхунским сликарским умећемнаругао се цркви, држави, свакидашњем животу, поезији и филозофији, богатима и сиротињи, младима и старим, мушкарцима и женама.

У изради ових графика Гоја је користио до тада невиђену технику, јер је традиционални бакропис комбиновао са релативно новом техником акватинте, а на неким листовима је користио и технику суве игле.

Нарочита вредност Гојиних графика из фондова Музеја историје Југославије, садржана је чињеници да су то ауторски отисци. Гоја их је израдио између 1797. и 1799. године.