Пречим путем у НАТО

Из Вашингтона је ових дана стигло саопштење да су Украјина и Грузија већ сада спремне да се прикључе западном војном савезу, и то по скраћеном поступку. Ово значи да досадашњи, такозвани, План дејстава за чланство (ПДЧ), који је важио као обавезна степеница за ступање у алијансу, више није актуелан. У то име, амерички државни секретар Кондолиза Рајс обавила је неколико важних телефонских разговора са европским партнерима, посебно из Немачке и Француске.

Шта се променило са двема бившим совјетским републикама и чиме су заслужиле скраћену процедуру? Ништа позитивно. Напротив.

Подсетимо, на априлском заседању алијансе у Букурешту и Кијеву и Тбилисију је јасно речено да, за сада, не испуњавају услове неопходне за паљење зеленог светла. Тада је напоменуто да ни предстојећи децембарски самит НАТО-а (2. и 3. у Бриселу) неће о том питању донети много новога. А у међувремену се свашта издешавало. Грузија је престала да постоји у претходним границама, а Украјина се до грла заглибила у економску и политичку кризу. Додајмо и да, такозвани, руски фактор у оба случаја никако није занемарљив.

Управо стога су иницијативу Кондолизе Рајс у Европи примили са великим изненађењем, па и недоумицом. Испада да све оно што је у вези са Украјином и Грузијом договорено у оквирима алијансе више не важи, и то простом вољом Бушове администрације. Недоумица је и већа ако се зна да је новоизабрани председник САД Барак Обама јасно ставио до знања да ће, пре него што буде донео било какву одлуку која се тиче војних питања, прво разговарати са главним супарником – Русијом.

Шта онда стоји иза акције, још увек актуелне, америчке државне секретарке? Инсистирањем на брзом чланству Украјине и Грузије у НАТО-у политичке неприлике у поменутим земљама само би додатно ескалирале. Украјински шеф државе Виктор Јушченко, најагилнији заступник чланства, практично више и нема председничку моћ. Уосталом, његов указ о одржавању ванредних парламентарних избора 14. децембра као да је тихо утонуо у заборав. Одлука којом је поменути указ поништен појавила се тек на сајту председништва. У Грузији је ситуација још компликованија. После краткотрајног кавкаског рата и распада земље на три дела, опозиција је дигла главу и озбиљно рачуна да скрати Сакашвилијев председнички мандат.

Испада да вашингтонска гарнитура којој истиче мандат, поред катастрофалне финансијско-економске ситуације, наследницима жели да остави и дебеле војнополитичке минусе. Нешто од тога виђено је и поводом рата у Грузији који је, по многима, требало да помогне републиканском кандидату Џону Мекејну да убере који поен више у предизборној трци са демократом Обамом. Бриселу то, свакако, не иде у рачун. Поготово не после недавног успешног европско-руског самита у Ници.

Интересантно је, овим поводом, и мишљење Дмитрија Рогозина, сталног представника Руске Федерације при НАТО-у. „Са једне стране постоји страх да би ускраћивање Украјини и Грузији програма за чланство било оцењено као слабост алијансе и уступак Москви. Са друге стране, постоје и објективне околности које изазивају шок високих чиновника НАТО-а – нико неће да отвара врата у време зимске мећаве, пошто би у кућу нагрнули сметови“, закључио је на свој начин Рогозин.