Расту цене станова, али и трошкови становања

Цене некретнина у ЕУ су порасле за 48 одсто између 2010. и 2023. године, док су трошкови становања, укључујући режије, значајно поскупели у неким државама чланицама, показује најновији извештај Евростата о становању у Европи. Истраживање наводи да су се, на пример, грађани Ирске суочили са највишим трошковима становања, укључујући воду, струју и гас у прошлој години, као и да су ти издаци били двоструко већи од просека ЕУ. Друго најскупље место за живот је прошле године био Луксембург (86 одсто изнад просека ЕУ), а онда Данска (80 процената изнад просека). Подаци европске статистике, с друге стране, показују да су грађани Бугарске и Пољске имали најниже трошкове становања у ЕУ, с ценама које су за 61, односно 56 процената испод просека Европске уније.

Евростат је забележио да су трошкови становања у Ирској у посматраном периоду од 12 година порасли са 17 одсто изнад просека ЕУ на 101 проценат. Ситуација, међутим, није много другачија ни у још 17 држава чланица које су скупље за становање, док су они нижи у девет земаља, међу којима су Грчка, Кипар и Шпанија. Непромењена ситуација је остала у Пољској, што значи да се трошкови становања нису мењали од 2010. године.

Када је реч о Србији, наша статистика показује да је просечна цена станова новоградње код нас у првој половини ове године износила 215.481 динар, што представља повећање од 0,8 одсто у односу на исти период прошле године. Цене станова у посматраном периоду кретале су се у интервалу од 61.013 динара по квадратном метру у Бујановцу до 520.616 динара у београдској општини Савски венац. Посматрано према општинама, највише цене новоизграђених станова забележене су у београдским општинама, где је просечна цена у градским насељима опала за 2,3 процента у односу на прву половину прошле године и износила је 307.297 динара по квадрату. Поред београдских општина, по високим ценама издвојиле су се и општине Нови Сад, Ужице, Чајетина, Врњачка Бања, нишке општине Медијана и Црвени крст. Статистика наводи да је површина продатих новоизграђених станова у просеку износила 54 квадрата.

Јасно је да нигде у Европи није идеална ситуација када је реч о трошковима становања, јер су рачуни свуда високи. У нашој земљи они су, после хране, издатак на који се издваја највише новца – око 20 процената укупних средстава расположивих у домаћинству. Једно истраживање европске статистике пре неколико година је показало да смо предњачили на листи земаља у региону и Европској унији и далеко одступали од просека ЕУ, што указује на то да је грађанима наше државе најтеже да приуште плаћање основних рачуна. На пример, према подацима Евростата из 2020. године о трошковима становања, који садрже и информације за нашу земљу, приметно је да грађани Србије тешко живе, сходно томе да је било потребно издвојити скоро више од 20 одсто средстава месечно само за ове трошкове. Када се погледају подаци о уделу трошкова становања у оном делу становништва чија месечна примања износе мање од 60 одсто националног средњег (медијалног) дохотка, које Евростат карактерише као „на ивици сиромаштва”, подаци су поражавајући. Чак 48,4 процента укупних месечних примања та домаћинства издвајају за трошкове становања. Најновија анкета о потрошњи домаћинства је показала ипак мало другачију слику. Домаћинства у Србији су у просеку месечно трошила укупно 88.244 динара, од чега је највише новца одлазило на храну и пиће (32.416 динара), а трошкови становања и режије заузимају све значајније место, јер за то домаћинства троше просечно 14.405 динара или 16,4 процента укупне потрошње. Иначе, расту ових трошкова је допринело повећање цена енергената током прошле године.