Rastu cene stanova, ali i troškovi stanovanja

Cene nekretnina u EU su porasle za 48 odsto između 2010. i 2023. godine, dok su troškovi stanovanja, uključujući režije, značajno poskupeli u nekim državama članicama, pokazuje najnoviji izveštaj Evrostata o stanovanju u Evropi. Istraživanje navodi da su se, na primer, građani Irske suočili sa najvišim troškovima stanovanja, uključujući vodu, struju i gas u prošloj godini, kao i da su ti izdaci bili dvostruko veći od proseka EU. Drugo najskuplje mesto za život je prošle godine bio Luksemburg (86 odsto iznad proseka EU), a onda Danska (80 procenata iznad proseka). Podaci evropske statistike, s druge strane, pokazuju da su građani Bugarske i Poljske imali najniže troškove stanovanja u EU, s cenama koje su za 61, odnosno 56 procenata ispod proseka Evropske unije.

Evrostat je zabeležio da su troškovi stanovanja u Irskoj u posmatranom periodu od 12 godina porasli sa 17 odsto iznad proseka EU na 101 procenat. Situacija, međutim, nije mnogo drugačija ni u još 17 država članica koje su skuplje za stanovanje, dok su oni niži u devet zemalja, među kojima su Grčka, Kipar i Španija. Nepromenjena situacija je ostala u Poljskoj, što znači da se troškovi stanovanja nisu menjali od 2010. godine.

Kada je reč o Srbiji, naša statistika pokazuje da je prosečna cena stanova novogradnje kod nas u prvoj polovini ove godine iznosila 215.481 dinar, što predstavlja povećanje od 0,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Cene stanova u posmatranom periodu kretale su se u intervalu od 61.013 dinara po kvadratnom metru u Bujanovcu do 520.616 dinara u beogradskoj opštini Savski venac. Posmatrano prema opštinama, najviše cene novoizgrađenih stanova zabeležene su u beogradskim opštinama, gde je prosečna cena u gradskim naseljima opala za 2,3 procenta u odnosu na prvu polovinu prošle godine i iznosila je 307.297 dinara po kvadratu. Pored beogradskih opština, po visokim cenama izdvojile su se i opštine Novi Sad, Užice, Čajetina, Vrnjačka Banja, niške opštine Medijana i Crveni krst. Statistika navodi da je površina prodatih novoizgrađenih stanova u proseku iznosila 54 kvadrata.

Jasno je da nigde u Evropi nije idealna situacija kada je reč o troškovima stanovanja, jer su računi svuda visoki. U našoj zemlji oni su, posle hrane, izdatak na koji se izdvaja najviše novca – oko 20 procenata ukupnih sredstava raspoloživih u domaćinstvu. Jedno istraživanje evropske statistike pre nekoliko godina je pokazalo da smo prednjačili na listi zemalja u regionu i Evropskoj uniji i daleko odstupali od proseka EU, što ukazuje na to da je građanima naše države najteže da priušte plaćanje osnovnih računa. Na primer, prema podacima Evrostata iz 2020. godine o troškovima stanovanja, koji sadrže i informacije za našu zemlju, primetno je da građani Srbije teško žive, shodno tome da je bilo potrebno izdvojiti skoro više od 20 odsto sredstava mesečno samo za ove troškove. Kada se pogledaju podaci o udelu troškova stanovanja u onom delu stanovništva čija mesečna primanja iznose manje od 60 odsto nacionalnog srednjeg (medijalnog) dohotka, koje Evrostat karakteriše kao „na ivici siromaštva”, podaci su poražavajući. Čak 48,4 procenta ukupnih mesečnih primanja ta domaćinstva izdvajaju za troškove stanovanja. Najnovija anketa o potrošnji domaćinstva je pokazala ipak malo drugačiju sliku. Domaćinstva u Srbiji su u proseku mesečno trošila ukupno 88.244 dinara, od čega je najviše novca odlazilo na hranu i piće (32.416 dinara), a troškovi stanovanja i režije zauzimaju sve značajnije mesto, jer za to domaćinstva troše prosečno 14.405 dinara ili 16,4 procenta ukupne potrošnje. Inače, rastu ovih troškova je doprinelo povećanje cena energenata tokom prošle godine.