Статусна неутралност – да или не

Иако синтагма о статусној неутралности под којом ће Еулекс деловати, барем језички звучи као формулација која не би требало да изазива проблем, једногласну одлуку Савета безбедности УН да уведе мисију ЕУ на Косово и Метохију у Београду прате супротстављени ставови.

Различите политичке опције другачије тумаче синтагму о статусној неутралности Еулекса, а постоји и различито тумачење Резолуције 1244.

Министар спољних послова Вук Јеремић је још на седници СБ био експлицитан: Бан Ки Мунов извештај потврђује статусну неутралност мисије ЕУ „што је гаранција да ниједан део њеног мандата не може бити заснован на Ахтисаријевом плану за косовску независност – који је Република Србија одбила и који Савет безбедности никад није одобрио”.

С друге стране, део опозиције тврди да је статусна неутралност управо замка којом се поништава интегритет и територијални суверенитет Србије, гарантован Резолуцијом 1244 СБ УН.

Да цела расправа није без основа, потврђују и контрадикторни наводи представника мисија ЕУ и УН о томе коме ће се подносити извештаји са терена. Портпарол Еулекса Виктор Ројтер рекао је да ће „мисија ЕУ на Косову подносити извештаје о раду Бриселу, али ће радити у складу са Резолуцијом 1244”. Потом је јуче у Приштини шеф Еулекса Ив де Кермабон појаснио да ће повремено известити и Њујорк. „Директно ћу извештавати ЕУ, али ћу повремено извештавати и Савет безбедности, јер ја радим на основу Резолуције 1244”, рекао је шеф Еулекса.

У извештају о Косову и Метохији генерални секретар УН, међутим, навео је да ће Еулекс „редовно подносити извештаје УН”.

Ако извештаји буду ишли само у Брисел или ако само понекад понеки стигне и у Њујорк, то ће подгрејати сумње опозиције да је мисија одговорна само владама држава ЕУ, које су у великој већини признале независност Косова и на основу политичке одлуке и Ахтисаријевог плана како би спровео надзирану независност.

Зато тренутна полемика око тога да ли се Резолуција 1244 тумачи на правни или политички начин суштински значи раскол око питања да ли пристанак Србије на долазак Еулекса значити и посредан пристанак на независност покрајине.

Професор политичког система ЕУ на Факултету политичких наука и потпредседник ДСС-а Слободан Самарџић подвлачи да је најјача гаранција права Србије садржана у Резолуцији 1244, која на три места говори о потврди суверенитета и територијалног интегритета Србије као наследника СР Југославије, и да пристанак Србије на статусну неутралност представља суштински проблем. „Ако тражите да Еулекс буде статусно неутралан, ви негирате Резолуцију 1244 и одричете се својих права која су вам потврђена овом резолуцијом”, каже Самарџић за „Политику”.

Директор београдског Правног форума Владимир Тодорић каже, међутим, за „Политику” да се не може рећи да Резолуција 1244 експлицитно потврђује суверенитет Србије.

„Резолуција 1244 суспендовала је суверенитет Србије и одложила одлуку о коначном статусу Косова за неки други период”, тврди Тодорић и објашњава да је супротно тумачење Резолуције политичка ствар и превазиђен концепт схватања суверенитета.

„Да Резолуција 1244 гарантује суверенитет Србије не би војска и полиција морале да оду. Суверенитет није само декларација него има и некакву садржину. А садржина је вршење фактичке и правне власти на некој територији”, каже Тодорић.