Не радим ствари у које не верујем

4. РСИФФ

Џеда, Саудијска Арабија – Биће интересантно сазнати који су се то међународни и нови саудиарабијски филмови највише допали председнику жирија 4. РСИФФ – америчком редитељу Спајку Лију с обзиром на то да знамо његов ангажман у култним делима попут „Малком Икс”, „Црни члан Кју клукс клана”, „Инсајдер”, „Добио је игру”, „Двадесет пети сат”...

Његова тренутна позиција није нимало завидна, у преврелој Џеди (овде је 39 степени) и њеним претерано расхлађеним фестивалским дворанама, треба непристрасно одабрати најбоље филмове чији су потписници углавном филмски дебитанти. Лијев ангажман на фестивалу подразумевао је и учешће у једносатној сесији „У разговору са...” намењеној пре свега представницима медија из целог света и тај сусрет са њим отворио је многе теме, а једна од њих тицала се његове поновне, већ пете сарадње са „Оскаром” награђиваним глумцем Дензелом Вошингтоном и то у новом пројекту под насловом „Од највишег до најнижег”/„Higest 2 Lowest”, чија се премијера очекује на лето 2025.

– Дензел је толико добар у филму „Гладијатор 2“ да га од срца похваљујем и желим му „Златни глобус” и награду „Оскар” за најбољег споредног глумца јер то заслужује. Што се нашег партнерства тиче ја бих то назвао динамичним дуом: Дензел–Ли. Ми смо браћа. Ми радимо своје и упркос великој паузи, неких 18 година од рада на „Инсајдеру”, сада се на сету овог новог филма ништа није променило. Врло добро се познајемо и „читамо” један другог, такође су и наше породице веома тесно повезане. Ту смо један за другог –  рекао је између осталог Спајк Ли, нудећи и одговор на питање о најављеном Вошингтоновом повлачењу из рада у филмовима: „Ако то и учини неће бити никакав проблем, јер ће играти Отела на Бродвеју и радити многе друге ствари.”

А да ли и себе види као могућег „пензионера” у филмском стваралаштву?

– Акира Куросава је имао 81 годину када је снимио свој последњи филм, тако да ми је остало још мало времена (смех). Благословен сам. Ако сте у могућности да зарађујете за живот радећи оно што волите, то је благослов. И како сам растао, схватио сам да ми је судбина била да постанем филмски стваралац. Свемогући ме је у различитим периодима живота гурнуо и навео да седнем и његов благослов никада нисам узимао здраво за готово – одговорио је Ли.

 Спајк Ли није случајно поменуо Куросаву. Његов нови филм је заправо нека врста нове верзије (али, не и римејк) Куросавиног култног филма из 1963. године који је у оригиналу носио наслов „Високо и ниско”, а остао и заувек уписан као „Између неба и пакла“.

– Још у филмској школи сам упознао светску кинематографију и био фасциниран радом јапанске филмске легенде. Куросавин филм „Рашомон” и његова структура били су ми инспирација за „Она то мора имати” који сам снимио 1986. године. Дакле, од самог почетка био сам под утицајем Куросаве и то ме је негде и одредило као ствараоца. Мој отац је мрзео холивудске филмове, а моја мајка их је волела, тако да бих ја за себе рекао да сам производ оба родитеља. Имам своја уверења и нећу никада радити ствари у које не верујем – говорио је Ли.

Разговор са њим је из минута у минут постајао све динамичнији, а многи су се дотакли и његове професуре на њујоршкој филмској школи.

– На почетку часова одмах студентима кажем да снимање филмова није шала већ озбиљан посао. Ако нисте озбиљни, отежавате себи. А такође им кажем да је то посао који не можете радити сами. За рад користим дан, до неких 18 часова, али разумем људе који воле да раде до касно ноћу. Свако има свој унутрашњи сат, а ја за столом не могу да седим дуже од четири сата. Када снимање почне могу да радим осам до десет сати, ако се тако мора, а најважније је да око себе имате добру филмску екипу. Када атмосфера међу нама није добра и ако услови рада нису прави, не можете онда дати све од себе – каже редитељ и професор који не крије да постоји нешто што ни по коју цену не би урадио док снима филм. А то је: никада се не би попео на кров иако је на њему камера. „Ужасно се бојим висине!”, признао је уз смех.

Ли је дуго и занимљиво причао и о свом документарном филмском стваралаштву којем има истоветни приступ као и у играним делима.

– Било играни или документарни, филм увек прича причу. Ако бих упоређивао те моје различите приче рекао бих да је мој рад на „Малкому Иксу” био лак у емотивном смислу у поређењу са радом на документарном филму „Четири девојчице” из 1997. године јер је то било једно од мојих најдирљивијих искустава на снимању. Тај мој филм се фокусира на убиство четири афроамеричке девојчице у бомбашком нападу у Бирмингему, Алабама, 1963. године Иако је ФБИ закључио да су бомбашки напад починила четири члана Кју клукс клана, није одмах покренуто кривично гоњење. Много година касније,  а само недељу дана пре него што је филм требало да буде премијерно приказан, звали су ме из ФБИ-а и рекли да желе приступ филму и дао сам им га. ФБИ је поново отворио случај и оптужио те криминалце за убиство. То је најбољи посао који сам икада урадио, и био је веома тежак – рекао је славни редитељ и оскаровац  Спајк Ли испраћен у Џеди на 4. РСФФ стојећим овацијама.