Све више повређене деце због „Летећег Супермена”

Родитеље београдских ђака школе ових дана порукама упозоравају на недопустиво понашање ученика инспирисано трендом са друштвене мреже „Тикток” којим нарушавају своје здравље и безбедност. Наиме, дечаци и девојчице у школском кругу изводе вратоломију названу „Летећи Супермен”, а последица тога је све више повређене деце, а озледе нису безазлене. Ђачка „разбибрига” у којој су нека деца задобила и вишеструке преломе, забрињава и наставнике и родитеље ученика, не у једној школи, граду, округу, него на регионалном нивоу. Примера ради, ученица петог разреда осмолетке у Бањалуци учествовала је у овој „летачкој обуци”, пала и сломила обе руке. То је тек један у низу неуспешних покушаја деце да испуне изазов. Вештији и спретнији клинци који су успели да „полете” и „слете” без повреда и даље подстичу ђаке да се овако „забављају”.

Због повређивања ученика у овој рискантној игри у школама се састају и дискутују тимови за заштиту од насиља, као и за кризне ситуације, а управе школа намеравају да „интензивирају мере у циљу превенције ризичног понашања уз указивање на безбедну употребу дигиталних технологија”. Тако се наводи у једној од порука које су родитељи београдских основаца добили од учитеља и разредних старешина због „Летећег Супермена” у изведби ђака. Просветни радници апелују да родитељи разговарају са својом децом о опасностима на интернету и лошем утицају друштвених мрежа. Напомињу и да ће у случају да се овакве ђачке игре понове школе поступати у складу са законом и прописаним протоколом у одговору установе на насиље, злостављање и занемаривање, а то подразумева и превенцију и интервенцију.

– У последњих десетак дана одржала сам више предавања о безбедности на интернету у различитим школама на Новом Београду, Врачару, Звездари... Када сам питала децу шта знају од тикток изазова, сазнала сам за „Супермена”. Од момента када ми је један дечак, који није умео да преприча шта је то, показао видео-снимак на чијем се крају види и да је дете сломило руку, прошло је свега неколико дана до мог одласка у једну, такође београдску школу, где сам одржала четири предавања а сва деца су знала за овај изазов. Потврдила су да га ђаци изводе у школском дворишту, фискултурној сали, учионици... Забрињава и то што се много више врте снимци неуспелих покушаја, то значи са повредама руку, рамена, ногу, ребара. Ниједан тикток изазов до сада није овако експлодирао и невероватном брзином се проширио у ђачкој популацији. Проблем је узео толико маха да су школе реаговале упозоравајући све родитеље, а родитељи то морају да схвате озбиљно – истиче за „Политику” Катарина Јонев Ћираковић, едукатор о безбедности деце на интернету.

Шта је „Летећи Супермен”? Група деце држи се за руке док се једно залеће и скаче тако да изгледа као да лети право у ту „мрежу” руку. Када „летач” падне у руке деце она га одбацују што јаче могу увис и он треба да „слети” на стартну позицију а да се притом не повреди. Све то снима неко од деце посматрача. Неуспели су изазови у којима ова симулација летења доводи до озбиљних повреда.

– Само у Скопљу је једанаесторо деце завршило у градској болници после извођења овог „лета” – подсећа Катарина Јонев Ћираковић.

Због опасног тикток тренда који се међу децом школског узраста рапидно шири и Управа полиције Црне Горе ових дана апеловала је да родитељи надзиру онлајн активности деце, да са њима разговарају о безбедносним ризицима који се из виртуелног лако могу преселити у реални свет.

– Тренутно се боримо са три изузетно опасна тикток изазова. После Београда, Војводине, Браничевског округа, недавно је забележен нови случај „игре гушења” у једној основној школи у Новом Пазару. У овом изазову учесници свом снагом притискају врат или грудни кош својих другара, а тај кога гуше треба да издржи без даха док не изгуби свест, а ако у томе успе победио је. Други изазов је овај са „летењем”, трећи са петардама: ко може дуже да држи упаљену петарду у руци. Изазов за нас одрасле је да децу научимо да се не упуштају у „изазове” којима угрожавају и здравље и безбедности, а чије последице, на крају, могу бити опасне и по живот – истиче наша саговорница.

Наглашава да овде није кључно питање да ли треба да се забрани „Тикток” за децу, круцијално је шта их мотивише да учествују у нечему што може да их повреди.

– Да се укине ова, појавиће се нека нова платформа, неки нови изазов, то не можемо да спречимо. Број лајкова, пратилаца, прегледа на друштвеним мрежама у дигиталном свету данашњице једно је од мерила вредности и то се пресликава на децу. А она критички не мисле. Константно су изложена садржајима с екрана који их подстичу да изведу нешто што су видела да неко други може. У јурњави за лајковима не преиспитују да ли су довољно спретна и вешта и не иду логиком да може да им се деси нешто лоше. Да имају довољно пажње у реалном животу, не би учествујући у екстремним изазовима тражила пажњу у виртуелном простору. Ту је кључ. Деца вапе за пажњом. Ако од родитеља, у породичном кругу, од блиских пријатеља не добијају љубав, посвећеност, осећајност, разумевање, подршку, комуникацију, тражиће то на другом месту. Интернет је савршена замена за све што нам недостаје у стварном свету, и то је врзино коло у које се уплићемо и ми одрасли кад користимо хиљаду филтера пре него што објавимо слику јурећи лајкове и удар допамина – поентира Катарина Јонев Ћираковић.

Разговор с децом важнији од дигиталних вештина родитеља 

Родитељи често кажу да не могу да испрате све трендове на друштвеним мрежама, али на томе и не почива најефикаснија заштита деце од лоших утицаја онлајн окружења. Катарина Јонев Ћираковић истиче да родитеље треба охрабрити, објаснити им да не морају да имају програмерске вештине да би сачували децу од опасности које вребају у виртуелном простору.

– Најважније је да о томе разговарају са децом, не да причају по принципу „седи ту и слушај”, него и да саслушају ставове, размишљања, интересовања деце, да комуникација буде двосмерна. Не морају маме и тате да одгледају разне одвратне, баналне или ризичне клипове на „Тиктоку”, али морају имати свест да ту постоје и опасни садржаји и да потенцијално њихово дете може у њима да учествује. Треба да имају у виду и да овакви снимци, поготово неуспешних изведби и озбиљнијих падова, неће увек осванути на јавности доступним мрежама. Тих снимака има много више него што можемо да претпоставимо, јер их деца углавном деле међу собом у приватни групама на „Воцапу”, „Вајберу”, „Телеграму”... – указује наша саговорница.