У спомен на Рудолфа Дизела

Обележавајући ове године 150 година од рођења чувеног немачког конструктора мотора Рудолфа Дизела, македонска пошта је издала пригодну марку са његовим ликом и приказом једног од првих дизел-мотора у десном углу марке. Номинална вредност је 30 денара, а изведена је у вишебојном офсету. Дизелов лик је репродукован са једне од његових последњих фотографија, снимљене пре него што је погинуо под нејасним околностима у поморској несрећи 1913. године.

Рудолф Дизел је рођен у Паризу 1858, као једино дете баварских имиграната. Завршио је Политехникум у Минхену и почео каријеру у Берлину као инжењер термотехнике. Ипак, његова права љубав били су мотори: за само неколико година развио је велики број нацрта. Године 1893. дизајнирао је мотор у којем се сагоревање врши унутар цилиндра паљењем смеше горива и ваздуха повишењем притиска у цилиндру. Рад на развоју прототипа није ишао лако – експлозија једног од огледних мотора умало га није убила. После неколико година испитивања успео је да конструише функционалан мотор и доказао да се гориво у цилиндру мотора може упалити и без варнице. Патент којим је овај проналазак заштићен у берлинском Империјалном заводу за патенте носи датум 23. фебруар 1893.

Наредне две године Дизел је провео развијајући свој проналазак, да би 1896. представио модернију верзију мотора, са теоретским степеном искоришћења од 75 одсто. Ово је представљало врло високу вредност, нарочито у односу на 10 одсто искоришћења код парне машине, која је у то време представљала основни индустријски агрегат.

Продаја права за производњу нове машине учинила је Рудолфа Дизела богатим човеком. Почетком 20. века дизел-мотори су покретали водоводне пумпе, фабричке машине, бродове и подморнице. Нешто касније, дизел-мотори светску славу стичу применом у привредним и путничким возилима. Тридесетих година покрећу луксузне уникатне „дизенберг” аутомобиле, али и „катепилар” тракторе. Француска фирма „Ситроен” 1933. године избацује на тржиште „ситроен розали”, први комерцијални путнички аутомобил са дизел-мотором. „Мерцедес-Бенц” 1936. конструише путнички дизел, „мерцедес 260Д”, а почетком четрдесетих година фабрика авионских мотора „Јункерс” развија први авионски дизел-мотор. Заступљеност ових мотора у авиосаобраћају употпуњује „Луфтханза”, чији су цепелини „хинденбург” такође покретани дизел-моторима.

Успоне и падове популарности дизел-мотори доживљавају и у другој половини 20. века. Енергетска криза седамдесетих година доводи до масовне употребе ових мотора у ауто-индустрији – чак и у САД, чији су возачи били традиционално несклони аутомобилима са дизел-мотором. Са друге стране, развој еколошких покрета доводи до потискивања дизел-мотора са производних трака већине значајних фабрика аутомобила. Ипак, нове технологије у производњи мотора, пречишћавању издувних гасова, као и све чешћа употреба еколошки прихватљивих дизел-горива, буде наду да ће ови популарни и корисни мотори током 21. века доживети своју другу младост.

Д. П.