U spomen na Rudolfa Dizela

Obeležavajući ove godine 150 godina od rođenja čuvenog nemačkog konstruktora motora Rudolfa Dizela, makedonska pošta je izdala prigodnu marku sa njegovim likom i prikazom jednog od prvih dizel-motora u desnom uglu marke. Nominalna vrednost je 30 denara, a izvedena je u višebojnom ofsetu. Dizelov lik je reprodukovan sa jedne od njegovih poslednjih fotografija, snimljene pre nego što je poginuo pod nejasnim okolnostima u pomorskoj nesreći 1913. godine.

Rudolf Dizel je rođen u Parizu 1858, kao jedino dete bavarskih imigranata. Završio je Politehnikum u Minhenu i počeo karijeru u Berlinu kao inženjer termotehnike. Ipak, njegova prava ljubav bili su motori: za samo nekoliko godina razvio je veliki broj nacrta. Godine 1893. dizajnirao je motor u kojem se sagorevanje vrši unutar cilindra paljenjem smeše goriva i vazduha povišenjem pritiska u cilindru. Rad na razvoju prototipa nije išao lako – eksplozija jednog od oglednih motora umalo ga nije ubila. Posle nekoliko godina ispitivanja uspeo je da konstruiše funkcionalan motor i dokazao da se gorivo u cilindru motora može upaliti i bez varnice. Patent kojim je ovaj pronalazak zaštićen u berlinskom Imperijalnom zavodu za patente nosi datum 23. februar 1893.

Naredne dve godine Dizel je proveo razvijajući svoj pronalazak, da bi 1896. predstavio moderniju verziju motora, sa teoretskim stepenom iskorišćenja od 75 odsto. Ovo je predstavljalo vrlo visoku vrednost, naročito u odnosu na 10 odsto iskorišćenja kod parne mašine, koja je u to vreme predstavljala osnovni industrijski agregat.

Prodaja prava za proizvodnju nove mašine učinila je Rudolfa Dizela bogatim čovekom. Početkom 20. veka dizel-motori su pokretali vodovodne pumpe, fabričke mašine, brodove i podmornice. Nešto kasnije, dizel-motori svetsku slavu stiču primenom u privrednim i putničkim vozilima. Tridesetih godina pokreću luksuzne unikatne „dizenberg” automobile, ali i „katepilar” traktore. Francuska firma „Sitroen” 1933. godine izbacuje na tržište „sitroen rozali”, prvi komercijalni putnički automobil sa dizel-motorom. „Mercedes-Benc” 1936. konstruiše putnički dizel, „mercedes 260D”, a početkom četrdesetih godina fabrika avionskih motora „Junkers” razvija prvi avionski dizel-motor. Zastupljenost ovih motora u aviosaobraćaju upotpunjuje „Lufthanza”, čiji su cepelini „hindenburg” takođe pokretani dizel-motorima.

Uspone i padove popularnosti dizel-motori doživljavaju i u drugoj polovini 20. veka. Energetska kriza sedamdesetih godina dovodi do masovne upotrebe ovih motora u auto-industriji – čak i u SAD, čiji su vozači bili tradicionalno neskloni automobilima sa dizel-motorom. Sa druge strane, razvoj ekoloških pokreta dovodi do potiskivanja dizel-motora sa proizvodnih traka većine značajnih fabrika automobila. Ipak, nove tehnologije u proizvodnji motora, prečišćavanju izduvnih gasova, kao i sve češća upotreba ekološki prihvatljivih dizel-goriva, bude nadu da će ovi popularni i korisni motori tokom 21. veka doživeti svoju drugu mladost.

D. P.