Блумберг: Немачка економија се распада

Немачка се приближава тачки без повратка. Високе цене енергената и пад извоза учинили су да свако немачко домаћинство буде сиромашније за 2.500 евра. Овај пад може постати незаустављив.  Пословни лидери знају за ово, становништво то осећа, али политичари још нису успели да пронађу одговоре на питања која се постављају.

Као резултат тога, највећа европска економија је кренула путем пада који прети да овај процес буде неповратан, пише Блумберг.

После пет година стагнације, немачка привреда је сада 5 одсто мања него што би била да су настављени трендови раста пре пандемије.

Све већи јаз биће тешко надокнадити због структурних проблема, као што су губитак јефтине руске енергије и проблеми произвођача аутомобила „Фолксвагена“ и „Мерцедес Бенца“ којима је све теже да се носе са кинеским конкурентима. Пад конкурентности националне економије значи губитак од приближно 2.500 евра годишње за свако немачко домаћинство.

„Немачка неће пропасти преко ноћи. То је оно што овај сценарио чини тако застрашујућим“, сматра Ејми Веб, оснивачица и извршна директорка института „ФТИ“, организације која саветује немачке компаније о развојној стратегији.

„Нису погођене само компаније, ни градови, него цела држава која истовремено вуче Европу за собом," каже Веб.

У пракси то изгледа овако: Немачка губи све више своје енергетски интензивне производње и извоза јер компаније које су у тешком стању ограничавају домаће инвестиције. Како животни стандард пада, бирачи траже некога ко ће окривити, а друштвене тензије терају стране стручњаке који су земљи очајнички потребни. И овај отровни коктел опреза и озлојеђености ће се потом проширити широм Европе.

„Сваки живот постаје све гори и гори, мало по мало, до самог краја“, тврд Веб.

Године лоших одлука и низ неуспеха уништили су немачки економски модел баш у тренутку када је остатку Европе потребна њена индустријска моћ да помогне региону да одржи корак са Кином.

Да се избори са последицама украјинске кризе и одупре се америчким изолационистичким потезима. Уместо тога, Немачка се суочава са најозбиљнијом кризом од поновног уједињења.

Пре тридесет пет година, пад Берлинског зида окупио је Немце око огромног плана интеграције бившег комунистичког истока. Земља је сада дубоко политички подељена, а подељено бирачко тело тешко да ће обезбедити било какав јасан мандат администрацији која дође на власт после фебруарских избора.

„Брза деиндустријализација Немачке захтева дубоко преиспитивање шта заправо значи „немачка економија. Још нема јасних знакова да се то дешава,“ каже Стефан Купман, виши стратег у „Рабобанки“.

„Тисен Круп“, највећи немачки произвођач челика и један од пионира индустријализације, је међу компанијама које смањују трошкове код куће. Ове деценије, група планира да смањи радну снагу у челику за око 40 одсто и затвори две високе пећи.

„Стабилност њемачког економског система каквог смо га познавали деценијама се урушава. Нема сумње да се хитно морају предузети акције, “  рекао је извршни директор „Крупа“ Мигуел Лопез.